Narodna banka Srbije smanjila je referentnu kamatnu stopu sa 2,5 na 2,25 odsto u trećem smanjenju ključne kamatne stope ove godine.
Jedan od efekata koji se očekuje od ove promene je smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite. U poslednjih pet godina zaista se beleži znatan pad kamata na kredite u dinarima (kao i u evrima).
Prema podacima Narodne banke prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite na kraju juna pala je na 9,75 odsto – „novu najnižu vrednost“, kako se navodi u izveštaju o kreditnoj aktivnosti banaka u drugom tromesečju. Međutim, gledajući istorijsko kretanje kamata stiče se utisak da uprkos sve labavijoj monetarnoj politici centralne banke, dinarske kamatne stope se sve teže smanjuju, navodi Danas.
Pravo smanjenje bankarskih kamata odigralo se tokom 2015. godine kada je prosečna kamatna stopa na keš kredite (ubedljivo najčešći dinarski zajmovi) pala za samo godinu dana za trećinu, sa 18,34 na 12,34 odsto. Te godine doduše, i referentna kamatna stopa NBS je smanjena sa osam na 4,5 odsto.
U naredne skoro četiri godine, od januara 2016. do septembra 2019. godine referentna kamatna stopa je smanjena na 2,5 odsto (smanjenje od 45 odsto), a kamatne stope banaka na keš kredite pale su sa 12,3 na 9,8 odsto (smanjenje za 20 odsto).
Prema izveštaju NBS za drugi kvartal (poslednji objavljen) kamatna marža banaka kod dinarskog kreditiranja stanovništva iznosila je 6,75 odsto. Banke su plaćale u proseku tri odsto na depozite u dinarima dok su kredite naplaćivale u proseku 9,75 odsto, navodi Danas.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da banke po pravilu na labavljenje monetarne politike reaguju smanjenjem kamatnih stopa, a to se direktno odražava na one kredite čija je cena vezana za međubankarsku kamatnu stopu belibor.
„Tempo pada kamatnih stopa na dinare ne odgovara stepenu ekspanzije monetarne politike i niskoj inflaciji. Razlog je to što je jedan deo građana prezadužen i nema izbora do da refinansira kredite i pri tome dobije još gotovine za preživljavanje. Otuda i tako velika ekspanzija gotovinskih kredita. Ta prezaduženost vuče korene još od neopreznog uzimanja kredita još iz vremena pre globalne krize. Tako banke usporavaju smanjenje kamatnih stopa, a sa druge strane kamatne stope na depozite su već na nivou kao u Evropi. Po te dve linije one pokušavaju da ostvare profit“, ocenjuje Đukić za Danas dodajući da nema razloga da se pad kamata ne nastavi i u narednoj godini.
On podseća da su i pre krize kamatne stope u Srbiji bile više nego u okruženju i da se to pravdalo visokim rizikom zemlje, inflacijom…
Međutim, danas smo na korak od investicionog rejtinga zemlje, a pre samo dva dana država je emitovala desetogodišnje evroobveznice sa prinosom od svega 1,25 odsto. Zašto se onda kamatne stope banaka brže ne smanjuju. Đukić smatra da danas rejting države nije više faktor i da sve zavisi od ocene kreditne sposobnosti klijenta.
„Oni sa pozitivnom kreditnom istorijom mogu povoljno da se zaduže, ali to bi trebalo da rade za produktivne namene, a ne samo za puku potrošnju“, upozorava Đukić.
Inače nenaplativi krediti (NPL) građana i privrede su dostigli najmanji nivo od kada se prate, a manji od proseka su NPL-ovi stanovništva. Ukupno, oni su na kraju drugog kvartala iznosili 4,4 odsto, a za keš kredite 4,1 odsto.
S druge strane, profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić razlog za i dalje visoke kamatne stope kredita u domaćoj valuti vidi u velikoj evroizaciji domaćeg finansijskog sektora.
„Najveći deo transakcija banke obavljaju u evrima i zbog toga repo stopa NBS nema dovoljno efekta. Kada NBS smanji kamatu, ne javlja se dovoljno veliki rast tražnje koji bi doveo do smanjenja kamatnih stopa, jer je većina kredita u evrima ili vezana za euribor. Zato i jeste važna dinarizacija. Bez nje, deluje da pomeranje repo stope ima više efekta na devizni kurs nego na tražnju za kreditima, što bi trebalo da bude primarna funkcija“, objašnjava Šoškić za Danas.
Prosečna kamatna stopa na potrošačke kredite u bugarskim levima u septembru je bila 8,24 odsto, u Hrvatskoj je kamatna stopa na kredite u kunama iznosila oko 6,3 odsto, a u BiH na zajmove u konvertibilnim markama od 5,5 do šest odsto. Kredite u denarima Makedonci u proseku plaćaju 5,5 do 5,8 odsto.
Očigledno je da građani Srbije i dalje plaćaju više kamate nego komšije, kao što je to bilo i pre krize, samo što je razlika danas daleko manja.
