Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će privredni rast regiona Zapadnog Balkana, pa i Srbije, usporiti ove i naredne godine.
U najnovijem, novembarskom izveštaju pod nazivom “Regionalni ekonomski izgledi u regionima EBRD” objavljenom na veb sajtu banke, procenjuje se da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove godine iznositi 3,2 odsto, a naredne 3,5 procenata, prenosi Tanjug.
U prethodnom izveštaju iz maja ove godine, EBRD je predviđao da će privredni rast Srbije biti 3,5 procenata ove i 3,8 odsto 2020. godine.
Domaća tražnja bi, prema oceni EBRD-a, trebalo da ostane glavni pokretač rasta Srbije, dok će doprinos neto izvoza rastu verovatno i dalje ostati negativan.
“Ekonomsko usporavanje glavnog trgovinskog partnera Srbije, Evropske unije, i spor tempo reformi u zemlji mogli bi kratkoročno da koče rast i da ga učine kolebljivim”, mišljenja je EBRD.
U izveštaju se takođe napominje da je kosovska vlada uvela stoprocentne takse na srpske proizvode, čiji bi negativan efekat na izvoz mogao iznositi do 400 miliona evra godišnje, ali da pouzdane procene tih efekta još nisu dostupne.
U dokumentu se navodi da je rast posustao u dosadašnjem toku 2019., pri čemu se u prvoj polovini godine industrijska proizvodnja smanjila za 2,0 odsto međugodišnje usled pada u rudarstvu i proizvodnom sektoru, dok su komunalni sektor i poljoprivreda stagnirali.
Kao posledica toga, ukupna stopa rasta BDP-a usporila je u prvom polugodištu na 2,8 procenata na godišnjem nivou sa 4,4 procenta 2018, prenosi Tanjug.
Dodaje se da je za ovu godinu u budžetu predviđen mali deficit od 0,5 odsto BDP-a, da je javni dug na kraju juna imao udeo od 54 procenta u bruto proizvodu, kao i da su inflatorni pritisci niski, između ostalog zahvaljujući jakom kursu dinara.
Kada je reč o celom Zapadnom Balkanu, EBRD prognozira da će region u 2019. godini ostvariti privredni rast od 3,2 odsto, a dogodine 3,4 odsto. Ova projekcija je za tekuću godinu niža za 0,2 odsto u odnosu na procenu EBRD-a iz maja, dok je prognoza za 2020. godinu poboljšana u odnosu na majsku za 0,1 odsto.
U izveštaju se konstatuje da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) u region i dalje jak, što se duguje povoljnom geografskom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi i nižim troškovimaa plata nego u zemljama centralne Evrope.
Kada je reč o ostalim ekonomijama Zapadnog Balkana, Bosnu i Hercegovinu u ovoj i idućoj godini čeka rast od po 3,0 odsto, Crnu Goru rast od 2,8 odsto u 2019. godini i od 2,6 odsto u 2020, Savernu Makedoniju rast od po 3,2 odsto u obe godine, a Albaniju rast od 2,8 odsto i 3,5 odsto respektivno.
