Svakom dužniku koji zakasni sa uplatom rate po osnovu bilo kog kredita duže od dva meseca, kašnjenje se evidentira u izveštaju Kreditnog biroa, gde ostaje tri godine od momenta potpunog izmirenja obaveze. Nakon toga brišu se svi podaci o toj usluzi uključujuci i kašnjenje i oni se više ne pojavljuju u izveštaju. Kreditni biro nema uticaja na podatke u izveštaju kao ni na odluku o odobrenju usluge.
No, svaki građanin može lako sam, i to besplatno, da proveri svoj status u Kreditnom birou i, ukoliko vidi da banke prikazuju neko njegovo kašnjenje u otplati koje je starije od tri godine, može i lično da traži da se ono izbriše iz njegovog izveštaja.
Milan Brković, rukovodilac Kreditnog biroa, ističe za Bankar.rs da ta institucija ne odlučuje o odobrenju usluge.
“Takozvane “crne liste” dužnika nemaju nikakve veze sa Kreditnim biroom. Isključivo je banka ta koja odlučuje hoće li nekome odobriti zaduženje ili ne. Podaci u izveštaju Kreditnog biroa su samo refleksija obaveza klijenata prema bankama koje jedino donose odluku o odobrenju usluge. Izveštaj sadrži podatke o tome kolika su zaduženja klijenta i da li je bio uredan u njihovom izmirivanju”, navodi Brković za Bankar.rs.
Dodaje da svi građani imaju pravo da jednom godišnje dobiju besplatno izveštaj Kreditnog biroa, ličnim dolaskom ili putem sajta (da naprave nalog na sajtu Udruženja banaka Srbije i pošalju upit). Izveštaj se može tražiti i više puta, ali se nakon prvog svaki sledeći naplaćuje.
Šta se tačno nalazi u izveštaju KB:
– u koliko banaka klijent ima tekući račun (ne navodi se u kojoj banci ili bankama ima račun)
– koja sve zaduženja klijent ima (dozvoljeni minus, kreditna kartica, kredit, lizing..)
– kada je kredit odobren
– početak otplate kredita i rok za kraj otplate kredita
– koliko iznosi mesečna rata po svakom zaduženju
– ostatak duga u tom trenutku
– koliko iznosi ukupno zaduženje klijenta
– da li je i kada poslednji put klijent bio u docnji sa otplatom nekog zaduženja
– datumi kada su za klijenta rađeni izveštaji Kreditnog biroa
(Bankar.rs)
