Koliko je važno imati ušteđevinu?
Nedelja štednje svake godine obeležava se tokom prve nedelje novembra i to je prilika za podsećanje koliko je važno imati ušteđevinu i zbog čega uopšte vredi štedeti. Na koji način banke nastoje da podignu svest građana o značaju štednje, da li smo lideri u regionu po štednji, a šta na to sve kažu građani, da li štede?
Trend štednje u dinarima i devizama raste, ističu u srpskim bankama. U kojoj meri i zbog čega odlažemo da potrošimo ono što smo zaradili pitali smo građane, koji praktikuju štednju na različite načine, uglavnom dinare za “crne” dane.
Dinarska štednja je prošle godine povećana za 10,9 mlrd. dinara (oko 22%), dok je u ovoj neto priliv od preko 13 mlrd. dinara i nadmašio je celokupan prošlogodišnji rast, navode u Narodnoj banci Srbije za RTV i dodaju da je posebno impresivan podatak da je u proteklih godinu dana štednja u domaćoj valuti povećana za preko 30%. Razlog za to, Udruženje banaka Srbije sagledava u postignutoj makroekonomskoj stabilnosti i povećanju poverenja građana u domaću valutu.
“Ako se uporedimo sa drugim zemljama u okruženju, evo nekoliko primera, u Albaniji je prosečan rast štednje dva posto, u BiH nešto oko osam procenata, u Hrvatskoj iz godine u godinu negde oko pet odsto, u Rumuniji oko devet odsto, a u Srbiji između 10 i 11 odsto. Tako da je Srbija lider u štednji u ovom delu Evrope”, rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženje Banaka Srbije.
U prethodnim godinama u našoj zemlji nedelja štednje je obeležavana povećanjem kamatnih stopa na položene dinarske i devizne depozite, uvođenjem nekonvencionalnih načina štednje i sličnim promotivnim akcijama. Narodna banka Srbije je u ranijim godinama čak i oslobađala poslovne banke obavezne rezerve što je bankama omogućilo da svoje kamatne stope podignu na znatno viši nivo od uobičajenog.
Za društvo u celini štednja predstavlja izvor za dalji privredni rast razvoj jer se tako prikupljena sredstva posredstvom banaka plasiraju putem kredita koji su u funkciji povećanja društvenog bruto proizvoda, povećanja izvoza, povećanja zaposlenosti i ukupnog životnog standarda. Štednja u stvari predstavlja slobodna novčana sredstva uložena kod određene banke u ugovorenom vremenskom periodu za koji se korisniku isplaćuje ugovorena kamata.
U Udruženju banaka Srbije ističu da kultura štednje nije isključivo posledica nivoa ličnih primanja, te da redovno izdvajanje i manjih novčanih iznosa, može pojedincu mnogo da znači u određenom trenutku, za nepredviđene izdatke ili izbegavanje zaduživanja, zato štedite koliko možete.
