NBS: Nije opravdano zagovarati negativne kamatne stope na štednju građana, ali ni na depozite privrede

Danskoj, koja je među prvima uvela negativnu kamatnu stopu od 0,6 odsto na štedne uloge iznad 100.000 evra, od januara naredne godine će se, po svemu sudeći, pridružiti veliki bankarski igrač na globalnom tržištu – UBS koji je najavio da će klijentima u Švajcarskoj, čija štednja premašuje dva miliona švajcarskih franaka početi da naplaćuje negativnu kamatu od 0,75 odsto.

I italijanska UniCredit banka uvešće negativne kamatne stope na depozite klijenata veće od milion evra. Italijani, inače, imaju naviku da štede o čemu najbolje svedoči podatak da se u avgustu, na štednim ulozima u bankama našlo više od 1.170 milijardi evra, ali je onih sa ulogom većim od milion evra tek oko 0,1 odsto ukupnog broja štediša.

Analitičari procenjuju da takvim potezima evropske banke pokušavaju da kompenzuju smanjenje prihoda od kreditiranja koje je usledilo posle odluke Evropske centralne banke (ECB) da snizi kamatne stope na njihove depozite na -0,5 odsto, odnosno da prebace troškove ECB-ovih negativnih kamatnih stopa na klijente s depozitima većim od 100 miliona evra.

Na pitanje: koliko je realno očekivati da i banke u Srbiji uvedu negativne kamatne stope na štednju građana u Narodnoj banci Srbije najpre ukazuju na činjenicu da informacije o uvođenju negativnih kamatnih stopa na depozite kod banaka u pojedinim zemljama još uvek imaju karakter sporadičnih pojava.

Podsećaju, takođe, da u uslovima niske inflacije i slabog privrednog rasta, pojedine vodeće centralne banke primenjuju nekonvencionalne instrumente monetarne politike, uključujući i negativne kamatne stope na depozite poslovnih banaka.

Zbog toga su i neke poslovne banke u tim zemljama uvele mogućnost ugovaranja negativnih kamatnih stopa na određene kategorije velikih depozita preduzeća.

„Što se tiče štednje stanovništva, u međunarodnoj praksi negativne kamatne stope do sada se, osim u izuzetnim slučajevima, nisu primenjivale. Većina zemalja Evropske unije sprovode aktivnosti kako bi se onemogućilo uvođenje negativnih kamatnih stopa na štednju, jer bi se na taj način obesmislio institut štednje. Kad je reč o našem finansijskom sistemu smatramo da nije opravdano zagovarati negativne kamatne stope na štednju građana, ali ni na depozite privrede“, stav je NBS.

Niko ne spori da su kamatne stope na oročenu deviznu štednju veoma niske i moglo bi se reći da deluju destimulativno na potencijalne štediše koji bi želeli da znaju kojim se to parametrima banke koje posluju na našem tržištu rukovode kada donose odluku da podignu, ili spuste, visinu tih kamata. U NBS kažu da su odluke domaćih banaka u vezi sa visinom kamatnih stopa na deviznu štednju, u najvećoj meri, uslovljene kretanjima na svetskom finansijskom tržištu.

„Pomenute nekonvencionalne mere monetarne politike Evropske centralne banke i pojedinih drugih centralnih banaka, uključujući i negativne osnovne kamatne stope, u značajnoj meri utiču na poslovanje domaćih banaka. Imajući u vidu da je štednja najvažniji izvor kreditne aktivnosti u našoj zemlji, domaće banke imaju posebnu odgovornost da spreče da se trendovi negativnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima ne odraze nepovoljno na pružanje odgovarajućih finansijskih usluga privredi i stanovništvu, kao ni na stabilnost finansijskog sistema Srbije“, ističu u NBS i podsećaju da su domaće banke zadržale tradicionalne funkcije primanja depozita i kreditiranja, tako da se kamatne stope na deviznu štednju sve vreme kreću u pozitivnoj zoni.

U centralnoj monetarnoj instituciji očekuju da će banke i u narednom periodu nastaviti da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, koja podrazumeva nastojanje da unapređuju depozitne poslove i očuvaju, odnosno uvećavaju bazu deponenata.

U tom smislu, kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, Narodna banka Srbije sa pažnjom prati dalji razvoj svih, pa i ovih kretanja na finansijskom tržištu i reaguje ukoliko se za tim ukaže potreba.

Raste poverenje u domaću valutu

U Narodnoj banci Srbije posebno su ponosni na činjenicu da se sve više štediša opredeljuje za dinarsku štednju koja raste iz meseca u mesec, sada iznosi 74,4 milijardi dinara i četiri puta je veća nego krajem 2012. godine.

„Trend rasta dinarske štednje bio je veoma izražen u 2018. godini, kada je zabeležen skok od 22 odsto, a još intenzivniji u 2019. godini (rast je premašio 30 odsto). Ovakav pozitivan trend rezultat je poverenja u domaću valutu čemu je, svakako, doprinela niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs. Tome treba dodati i atraktivnije kamatne stope na dinarske, nego na devizne uloge, kao i povoljniji poreski tretman, s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje“, ističu u Narodnoj banci Srbije uz napomenu da je rast dinarske štednje od značaja i za jačanje otpornosti bankarskog sistema i domaće privrede na negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Izvor: Danas