Erste Grupa zabeležila neto rezultat od 1,223 milijarde evra u prvih devet meseci 2019. godine

„Nastavili smo da beležimo veoma dobre rezultate i u trećem kvartalu, uz solidan rast i kreditne aktivnosti (+5,7 procenata od početka godine) i depozita (+6,1 procenata od početka godine), kao I odličnu poziciju po pitanju likvidnosti i izvora finansiranja. Za prvih devet meseci 2019. godine, Erste Grupa je ukupno ostvarila neto rezultat od 1,223 milijarde evra. Pored toga, naši prihodi su rasli brže od naših troškova, uprkos porastu zarada širom regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) i naših viših doprinosa u sisteme osiguranja depozita tokom perioda izveštavanja. Kao rezultat toga, uspeli smo da poboljšamo odnos troškova i prihoda na 58,6 procenata. Dalja vitalnost ekonomija u CIE doprinela je zadržavanju izuzetno povoljnog okruženja u regionu po pitanju rizika. Naš koeficijent problematičnih kredita dodatno je opao na 2,7 procenata, što predstavlja odraz dobrog kvaliteta naše aktive.

Kapitalna baza Erste Grupe je veoma čvrsta zahvaljujući stabilnom organskom rastu u prethodnim godinama i podržana je uspešnim plasmanima dodatnog osnovnog kapitala na tržištu. Kada se u obzir uzme neraspoređena dobit za treći kvartal (uključujući obračunate dividende), naš pokazatelj osnovnog akcijskog kapitala (CET 1) iznosio je 13,5 procenata na kraju septembra, čime je ispunjen naš interni cilj po pitanju CET1.

Što se tiče narednog perioda, očekuje se da će region CIE prednjačiti u pogledu rasta u Evropi, a Erste Grupa, kao vodeća finansijska institucija u regionu, u dobroj je poziciji da nastavi da ga u tome podržava. Iako se širom sveta sve više pojavljuju naznake zaokreta u ekonomskom ciklusu, i dalje smo uvereni da će region CIE nastaviti da beleži bolju dinamiku ekonomskog rasta od evrozone i da će taj rast biti održiviji nego u prvoj deceniji ovog stoleća”, rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici, ali i u Rumuniji i Mađarskoj – na 3.517,4 miliona EUR (+4,3%; 3.372,0 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 1.484,3 miliona EUR (+3,7%; 1.430,7 miliona EUR) zahvaljujući uslugama platnog prometa, kreditiranju i upravljanju sredstvima. Dok je neto rezultat od trgovanja znatno porastao, na 419,3 miliona EUR (-50,4 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha smanjila se na -189,4 miliona EUR (165,8 miliona EUR), pri čemu na obe stavke utiču efekti valuacije. Operativni prihod se povećao na 5.394,1 milion EUR (+5,8%; 5.096,2 miliona EUR). Porast opštih administrativnih rashoda na 3.160,8 miliona EUR (+1,9%; 3.102,3 miliona EUR) uglavnom je rezultat porasta troškova za zaposlene na 1.887,2 miliona EUR (+3,1%; 1.830,5 miliona EUR). Ostali administrativni rashodi obuhvatili su gotovo sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2019. godini u iznosu od 97,7 miliona EUR (84,2 miliona EUR). Povećanje amortizacije i depresijacije na 394,4 miliona EUR (350,3 miliona EUR) rezultat je novog standarda finansijskog izveštavanja za zakupe (MSFI 16) koji se prvi put primenjuje od 1. januara 2019. godine, dok je odgovarajući pozitivni efekat zabeležen u ostalim administrativnim rashodima. Opšte uzev, operativni rezultat je porastao na 2.233,3 miliona EUR (+12,0%; 1.993,9 miliona EUR), a odnos troškova i prihoda opao na 58,6% (60,9%).

Zahvaljujući neto ukidanjima rezervisanja na osnovu i dalje dobrog kvaliteta aktive, neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 42,9 miliona EUR ili, nakon korekcije za neto izdvajanja za rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, tri bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (102,2 miliona EUR ili -8 baznih poena). To je uglavnom rezultat značajnih prihoda od naplate kredita koji su već otpisani, prvenstveno u Češkoj Republici, Mađarskoj i Rumuniji, kao i ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u Austriji, Češkoj Republici i Rumuniji. Koeficijent PK na osnovu bruto kredita odobrenih klijentima ponovo je zabeležio pad na 2,7% (3,2%). Koeficijent pokrivenosti PK je porastao na 76,9% (73,4%).

Ostali operativni rezultat iznosio je -397,2 miliona EUR (-237,0 miliona EUR). Pogoršanje je rezultat rezervisanja u iznosu od 150,8 miliona EUR za troškove za koje se očekuje da će proisteći iz odluke rumunskog Visokog suda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupe. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su – naročito u Češkoj Republici – na 75,3 miliona EUR (70,4 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije bili su nešto viši, na nivou od 90,9 miliona EUR (88,1 miliona EUR), uključujući 12,6 miliona EUR (13,8 miliona EUR) mađarskih poreza na bankarsko poslovanje plaćenih unapred za celu finansijsku 2019. godinu. Ostali porezi su iznosili 8,3 miliona EUR (6,4 miliona EUR).

Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima je zbog znatno boljih rezultata štednih banaka porastao na 322,7 miliona EUR (285,8 miliona EUR). Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća iznosio je 1.223,0 miliona EUR (-0,4%; 1.228,3 miliona EUR).

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 18,6 milijardi EUR (17,9 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,9 milijardi EUR (15,5 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 21,5 milijardi EUR (20,9 milijardi EUR). Polugodišnja periodična dobit uključena je u gore navedene rezultate, dok dobit u trećem kvartalu nije. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porasla je na 121,4 milijarde EUR (115,4 milijarde EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 13,1% (13,5%), a koeficijent ukupnog kapitala 17,7% (18,1%).

Bilansna suma se povećala na 252,1 milijardu EUR (236,8 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda zabeležili su smanjenje na 15,6 milijardi EUR (17,5 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 25,2 milijarde EUR (19,1 milijardu EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 157,8 milijardi EUR (+5,7%; 149,3 milijarde EUR). Na strani obaveza, depoziti banaka su porasli na 19,9 milijardi EUR (17,7 milijardi EUR), a nastavili su da rastu i depoziti klijenata – najprimetnije u Češkoj Republici i Austriji – na 172,5 milijardi EUR (+6,1%; 162,6 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 91,5% (91,8%).

PROGNOZA

Očekuje se povoljan uticaj poslovnog okruženja na ekspanziju kreditne aktivnosti. Realni rast BDP-a u 2019. predviđa se na nivou od oko 3-4% na glavnim tržištima Erste Grupe u CIE i oko 2% u Austriji, ponovo prvenstveno podstaknut snažnom domaćom potražnjom. Na ekonomsku aktivnost u CIE trebalo bi da se pozitivno odrazi rast realnih zarada i niska nezaposlenost. Očekuje se održavanje fiskalne discipline u celoj CIE.

Poslovna prognoza. Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 11% u 2019. godini (na osnovu prosečnog materijalnog kapitala u 2019. godini). Osnovne pretpostavke su sledeće: brži rast prihoda od troškova (na osnovu rasta neto kredita od oko 5 procenata), viši troškovi rizika, ali još uvek na rekordno niskom nivou (do 10 baznih poena), sa poreskom stopom ispod 20%.

Rizici po predviđanja. Uticaj neočekivanih kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mere protiv banaka, kao i geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici.