Ekonomija evrozone započela poslednje tromesečje na korak od stagnacije
Ekonomija evrozone bila je na rubu stagnacije u novembru, drugi mesec zaredom, zakočena slabom potražnjom koja se iz industrije širi na uslužni sektor, pokazao je mesečni izveštaj londonske kompanije Markit.
Indeks menadžera nabavke (PMI) u ekonomiji evrozone bio je u novembru gotovo nepromenjen u odnosu na prethodni mesec i iznosio je 50,2 boda, procenili su u londonskoj kompaniji za prikupljanje i obradu ekonomskih podataka. Vrednosti više od 50 bodova pokazuju rast aktivnosti a one niže njihov pad.
“Ekonomija evrozone započela je četvrto tromesečje na korak od stagnacije”, konstatovala je Kris Viliamson, glavna ekonomistkinja Markita.
“Aktivnosti u industriji ponovo su beležile najveći pad od 2012. godine a slabost se širi i na uslužni sektor, s najslabijim prilivom novih narudžbi u gotovo pet godina”, primećuje Viliamson.
Ukupne nove narudžbe robe i usluga su pale u novembru, drugi mesec zaredom, odražavajući najslabiji nivo potražnje u proteklih nešto više od šest godina. Francuska je sprečila pad ekonomije u evrozoni u celini, konstatuju u Markitu. U Nemačkoj je pad blago usporio dok su u ostalim zemljama obuhvaćenim istraživanjem aktivnosti balansirale na rubu stagnacije.
Očekivanja poslovnih čelnika za predstojeće mesece spustila su se na najniži nivo od maja 2013., ogledajući se u sve opreznijem zapošljavanju novih radnika. Tako je tempo zapošljavanja u novembru bio najslabiji od kraja 2014., uz značajan neto pad broja novih radnih mesta u industriji i slabašan neto rast u uslužnom sektoru.
“Istraživanje signalizira da će mandat Marija Draghija na kormilu Evropske centralne banke (ECB) obeležiti gotovo stagnacija BDP-a, slabije zapošljavanje, gotovo stagnacija cena i sve izraženiji pesimizam u pogledu predstojećeg razdoblja”, zaključuje Viliamson.
“Time jača pritisak na Kristin Lagard da pronađe nova rešenja za obnovljenu slabost evrozone”, dodaje.
Izvor: Novac.hr
