Izvoz iz slobodnih zona u Srbiji 2,2 milijarde evra
U Srbiji trenutno postoji 14 slobodnih zona u kojima posluju 204 kompanije koje zapošljavaju više od 35.000 radnika.
Slobodne zone izvoze proizvode vredne više od 2,2 milijarde evra, što čini 14 odsto ukupnog izvoza Srbije, kaže Jasmina Štambuk, v.d. direktora Uprave za slobodne zone.
“Od ukupno 204 kompanije, koje, prema podacima iz 2018. godine, posluju u slobodnim zonama, 85 su proizvodne kompanije, a najviše ih je iz auto-industrije, metalurške i tekstilne industrije, dok su ostale uglavnom iz uslužnih delatnosti”, precizira Štambuk.
Njihov godišnji promet, kako dodaje, iznosi oko pet milijardi evra, a vrednost ostvarene proizvodnje dostigla je prošle godine oko 2,4 milijarde evra, što je devet puta više nego 2008. godine, kada je Uprava za slobodne zone počela sa radom.
Najavljujući da će do kraja godine u Šumadiji biti otvorena još jedna slobodna zona, Štambuk ističe, u razgovoru za Magazin biznis, da je najveća prednost tih zona takozvani “one stop shop” sistem.
“Pored poreskih olakšica, korisnici slobodnih zona sve dodatne usluge mogu dobiti na jednom mestu, a to su organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske i agencijske usluge, osiguranje, bankarski poslovi i drugo”, objašnjava ona.
Mišljenja je da povlastice nisu presudne kod opredeljenja investitora za dolazak u neku slobodnu zonu, jer se, kako ukazuje, prilikom donošenja odluke sve gleda, i pravna i politička stabilnost, kao i kreditni rejting zemlje.
Na pitanje šta država dobija zauzvrat za povlastice koje daje firmama u slobodnim zonama, naglašava da je zakonski određeno šta znači ekonomska opravdanost.
“Tako se slobodna zona formira ako planirani obim investicionog ulaganja prelazi iznos od tri miliona evra i ako korisnik zone predviđa zapošljavanje najmanje 100 radnika u prve dve godine i ako se područje zone nalazi na nedovoljno razvijenim područjima. Ovakvi uslovi su neophodni kako bi beneficije bile opravdane”, navodi Štambuk.
Poljska je, kaže, radila egzaktnu studiju isplativosti slobodnih zona i utvrdila da se za svaki zlot kog se država odrekla, na koji nije plaćen porez, osam zlota vraća u budžet. Smatra da je Srbija, u poređenju sa regionom, najbolje razvila svoje slobodne zone.
“Sam broj zona nije pokazatelj, već ukupan promet i izvoz. Tako, recimo, Hrvatska ima 11 slobodnih zona, ali u njima posluju 92 kompanije koje zapošljavaju samo 2.906 radnika i izvoze robu vrednu 129 miliona evra. Kod njih slobodne zone nisu dale željene rezultate. Između ostalog, zbog toga što je Hrvatska, ulazeći u EU, jako loše ispregovarala poglavlje vezano za slobodne zone i pripadajuće benefite”, navodi Štambuk.
Napominje, takođe, da u Bugarskoj postoji šest slobodnih zona, u Albaniji dve, u Mađarskoj jedna, dok u Severnoj Makedoniji postoji veliki broj, budući da Skoplje daje investitorima mnogo veće povlastice, uključujući i oslobađanje od poreza na dobit.
“S obzirom na to da je Srbija kandidat za ulazak u EU, moramo voditi računa i usklađivati naše propise sa evropskim. U ovom trenutku se samo razmatra, ali ne možemo reći da li će biti doneta odluka o ukidanju poreza na dobit ili ne. Neke druge zemlje, kao što je Severna Makedonija, koje nisu kandidati za ulazak u EU, mogu da daju veće beneficije investitorima. Mi smo u tom smislu ograničeni”, dodaje Štambuk.
Prema njenim rečima, najuspešnije slobodne zone u Srbiji su, po visini izvoza i broju zaposlenih, Kragujevac, Subotica i Pirot. U Subotici su uglavnom nemačke kompanije, zbog blizine granice sa EU. Pirot ima velike izvoznike, kao što je na primer Mišlen grupa, a kada je u pitanju broj zaposlenih, tu prednjači Zrenjanin sa više od 6.000 radnika, rekla je Jasmina Štambuk za Magazin biznis.
