Broj neprijavljenih radnika u ekonomijama Zapadnog Balkana procenjuje se na ukupno 1,4 miliona ljudi, što za vlasti znači milijarde evra izgubljenih prihoda od poreza i doprinosa, ukazano je na regionalnoj radionici Saveta za regionalnu saradnju (RC) u Sarajevu.
Učesnici radionice pokušali su da pronađu način kako da se kroz strukturiran pristup regionalnoj saradnji reši pitanje neprijavljenog rada i neformalne ekonomije na Zapadnom Balkanu, preneo je Blic.
Maja Handžiska Trendafilova, šefica programskog odeljenja RC, istakla je na otvaranju radionice da široko rasprostranjen neformalni rad lišava vlasti potencijalnih poreskih prihoda, dovodi do nepoštene konkurencije, te često utiče na prava radnika i pristojne uslove rada.
Prema grubim procenama, kako je navela, ukupan gubitak prihoda u šest ekonomija Zapadnog Balkana zbog neprijavljenog rada iznosi nekoliko milijardi evra, što su značajna sredstva koja su se mogla iskoristiti za poboljšanje usluga ili infrastrukturne projekte.
“U anketama o radnoj snazi procenjuje se da između 20 i 30 odsto zaposlenih osoba radi neprijavljeno, dok se prema istraživanju koje sprovodi Svetska banka skoro polovina preduzeća, odnosno 49,2 odsto, u regionu takmiči sa firmama koje rade na crno”, rekla je Handžiska Trendafilova.
S obzirom na to da ceo region “pati” od skoro identičnog problema neformalnog rada, najbolji odgovor leži u strukturiranom, regionalnom pristupu ovom problemu koji nije zasnovan samo na sankcijama, već i na podsticajima za prelazak na formalno zapšljavanje, izmedju ostalog i kroz informisanje o njegovim koristima, ocenila je ona.
Prema podacima RC-a, najveći udeo neformalnog zapošljavanja među ekonomijama Zapadnog Balkana ima Crna Gora, 33 procenta, sledi Bosna i Hercegovina sa 30 odsto, Albanija sa 29,4, kosovska ekonomija sa 23 odsto, Srbija sa 19,5 i Severna Makedonija sa 18,5 procenata.
Radionicu, na kojoj su se okupili donosioci politika sa Zapadnog Balkana, socijalni partneri, stručnjaci iz regiona i šire, organizovao je projekat RC-a “Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP).”
Savet za regionalnu saradnju i Međunarodna organizacija rada (ILO) će u naredne tri godine zajedno raditi na sprovođenju druge faze projekta Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja, koju finansira Evropska unija, a u okviru koje će zajedno sa partnerima i akterima iz regiona raditi na primeni holističkog strateškog pristupa rešavanju pitanja neprijavljenog rada.
