Ujutru kada stignete na posao, sednete, uključite računar i pokušate da započnete svoj radni dan, odmah počinju d avam stiću obaveštenja i poruke na telefonu.
“Ping! Svi pričaju o Trampovom najnovijem tvitu. Ping! Eto ga opet – član porodice vam je upravo poslao poruku”, piše za “CNBC Make It” Nir Ejal, instruktor na Stenfordu i pisac.
Podignete telefon da pogledate vesti i odgovorite na poruku, pa proverite samo Fejsbuk i pogledate zanimljiv video. Odjednom, pre nego što to znate, prošao je sat vremena i niste izvršili ni jedan zadatak u vezi sa poslom, prenosi Poslovni dnevnik.
Manjak koncentracije dolazi na naplatu
Izazov na poslu, naravno, uvek je bio izbegavanje stvari koje nas ometaju. Ali današnje smetnje osećaju se drugačije. Količina dostupnih informacija, brzina kojom se mogu distribuirati i mogućnosti pristupa novom sadržaju na našim uređajima stvorili su višestruka ometanja.
Kolika je cena svega ovoga? 1971. psiholog Herbert A. Simon naglasio je da bogatstvo informacija znači nestašicu nečeg drugog: pažnje.
To je bila istina pre više dcenija, ali istinito je danas više nego ikada pre. Pažnje, čini se, najviše nedostaje u današnjoj ekonomiji. I ako to danas ne stavimo u fokus, samo će postati još gore.
Najvažnija veština 21. veka
Radno mesto se brzo menja, a u bliskoj budućnosti na svetu će postojati dve vrste ljudi: oni čiju pažnju i život kontrolišu drugi i oni koji se s ponosom nazivaju “indistractable”, odnosno ljudi kojima je dosadno bez obzira na to koliko ekrana gledaju i ne može ih zabaviti ni jedan mediji ili digitalni uređaj, prenosi Poslovni dnevnik.
Istraživači su nam govorili da su pažnja i fokus glavne sirovine ljudske kreativnosti i procvata. A u doba pojačane automatizacije, najtraženiji poslovi su oni koji zahtevaju kreativno rešavanje problema, nova rešenja i vrstu ljudske domišljatosti koja dolazi iz dubokog fokusiranja na zadatak koji se obavlja.
To bi moglo reći da je zadržavanje pažnje najvažnija veština 21. veka. Mnogi stručnjaci, uključujući Adama Granta, koji je rekao da “uspeh i sreća pripadaju ljudima koji mogu kontrolisati svoju pažnju”, naglasili su važnosti fokusa.
E-pošta je prokletstvo modernog radnika. Studija objavljena u “International Journal of Information Management” otkrila je da kancelarijskim radnicima treba u proseku 64 sekunde nakon provere e-pošte kako bi se preorijentisali na posao.
Da biste smanjili ukupno vrieme provedeno u proveri mape pristigle pošte, morate se usredsrediti na dve stvari:
