Čelnici Evropske unije sukobili su se u četvrtak oko toga kako spasiti svoje privrede od ekonomskog pada prouzrokovanog pandemijom korona virusa. Na sastanku putem video-linka, 27 državnih lidera uputilo je poruku čelnici izvršne vlasti EU Ursuli von der Lejen da napravi plan oporavka.
Italijanski premijer Đuzepe Konte rekao je da je zdravstvena kriza postala ekonomska i socijalna kriza, “ali sada se suočavamo i sa političkom krizom”.
Italija je podržala španski plan u iznosu od 1500 milijardi evra za bespovratna sredstva za najteže pogođene zemlje, koji bi se finansirao iz “vječnih obveznica”.
Reč je o obveznicama koje nemaju rok dospeća, što znači da novac praktično nikad neće biti vraćen, ali se na njih trajno plaća kamata.
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je podržao ideju rekavši da “Evropa nema budućnosti ako ne možemo pronaći odgovor na ovaj izuzetni šok”. Rekao je da razmere krize zahtevaju “finansijske transfere” najteže pogođenim državama, a ne samo kredite.
No, Nemačka, Švedska, Holandija i ostale severne zemlje oprezne su u finansijskim transferima, preferirajući kredite, prenosi BiznisInfo.ba.
Soroševa ideja
Inače, zanimljivo je da je američki investitor Džordž Soroš pre tri dana predložio da evropa emituje večne obveznice, jer su one, kako je utvrdio, najbolje rešenje.
“Predlažem da Evropska unija prikupi novac potreban prodajom večnih obveznica, za koje glavnica ne mora biti vraćena (iako mogu biti otkupljene po želji izdavatelja). Odobrenje ovog pitanja trebao bi biti prvi prioritet na samitu Evropskog vijeća 23. aprila”, napisao je tada Soroš.
Dodao je da bi, naravno, bilo bez presedana da EU izda ove obveznice, posebno u tako velikom iznosu. No, druge su se vlade u prošlosti oslanjale na večne obveznice.
Najpoznatiji primer je Britanija, koja ih je koristila za finansiranje ratova protiv Napoleona i Prvog svetskog rata. Ovim obveznicama trgovalo se u Londonu do 2015. godine, kada su obe otkupljene.
Američki Kongres je 1870-ih odobrio emitovanje ovakvih obveznica radi pokrića postojećih dugova, i one su izdate u sledećim godinama.
Evropa mora biti jedinstvena
Soroš je još napisao da se EU suočava sa svakodnevnim ratom protiv virusa koji preti ne samo životima ljudi, već i samom opstanku Unije. Ako države članice počnu štititi svoje državne granice čak i protiv ostalih članica EU, to bi uništilo načelo solidarnosti na kojem je Unija izgrađena.
“Umjesto toga, Evropa mora pribeći vanrednim merama za rešavanje vanredne situacije koja pogađa sve članice EU. Izdavanje obveznica koje bi imale potpunu veru i kreditnu sposobnost EU pružilo bi političku potvrdu onome što je Evropska centralna banka već učinila, a to je da je uklonila praktično sva ograničenja u svom programu kupovine obveznica”, napisao je Soroš.
Tri velike prednosti
Trajne obveznice imaju tri dodatne prednosti koje ih čine odgovarajućim za ove okolnosti, smatra milijarder.
Za početak, s obzirom na to da ove obveznice nikada ne moraju biti vraćene, ne bi predstavljale fiskalno opterećenje za EU.
Evropska unija bi bila obvezna samo da redovno plaća kamate na njih. Obveznica od 1000 milijardi dolara sa kuponom od 0,5 odsto koštala bi budžet EU samo 5 milijardi evra godišnje. To je manje od 3 odsto budžeta EU za 2020. godinu.
Druga prednost je više tehnička, ali gotovo jednako važna. Tržište možda neće moći istovremeno da apsorbuje 1000 milijardi evra (koliko je Soroš predložio). Izdavanjem trajne obveznice, EU bi mogla plaćati taj iznos u ratama, a da svaki put ne stvara novu obveznicu.
Treća prednost je u tome što bi trajna obveznica izdata u EU bila vrlo atraktivno sredstvo za programe kupovine obveznica Evropske centralne banke.
Izbeći dugoročnu štetu
EU ne treba da stvara novi mehanizam ili strukturu za izdavanje obveznica, jer je EU izdavala obveznice (s rokom dospeća) u prošlosti. Prihodi, smatra milijarder, treba da budu iskorišćeni za ulaganja i podršku u vezi s borbom protiv pandemije. Evropska komisija sredstva bi podelila direktno ili preko država članica i drugih institucija (poput vlada lokalnih zajednica) koje su direktno uključene u borbu protiv pandemije Covid-19.
“Poremećaji uzrokovani pandemijom trebali bi biti privremeni, ali samo ako evropski čelnici preduzmu vanredne mere potrebne za izbegavanje dugoročne štete za EU. Zato je Uniji očajnički potreban fond za oporavak. Finansiranje večnim obveznicama najlakši je, najbrži i najmanje skup način za njegovo uspostavljanje”, zaključio je Soroš u autorskom tekstu.
Detalji samita EU
Von der Lejen je u četvrtak rekla da su “razmenjeni argumenti, ali na vrlo konstruktivan način”.
Primetila je da će sigurno postojati čvrsta ravnoteža između bespovratnih sredstava i zajmova, a da je ovo pitanje pregovora unutar grupe država članica i dodala da oba predloga imaju prednosti i nedostatke.
Predsjednica Evropske komisije takođe je upozorila da “zdravstvena situacija još nije u potpunosti pod kontrolom i mnoge države članice još nisu dosegle vrhunac”.
Njen plan ekonomskog spašavanja verovatno će se temeljiti na predlogu od dve hiljade milijardi evra koji su pripremili njeni funkcioneri, a koji uključuje potencijalni fond za oporavak od 323 milijarde evra i prikupljanje sredstava na tržištima kapitala, kao i raspodelu u narednom sedmogodišnjem budžetu EU.
Veliki paket pomoći
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je fond za oporavak u interesu Nemačke i da će njena zemlja morati dati veće doprinose u budžet EU.
“U duhu solidarnosti trebali bismo biti spremni dati potpuno drugačije, to jest znatno veće, doprinose evropskom budžetu u zadatom periodu”, rekla je Merkel u Bundestagu pre samita.
Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke, upozorila je čelnike da moraju hitno preduzeti značajne mere jer je prognozirala da bi ekonomski učinak u evrozoni u 2020. mogao pasti za 15 odsto, u najgorem scenariju.
Kao što se očekivalo, čelnici su podržali paket pomoći u iznosu od 540 milijardi evra koji su pripremili njihovi ministri finansija početkom ovog meseca. Deo tog sporazuma zemljama daje pravo na pozajmicu iz garantnog fonda evrozone – Evropskog mehanizma za stabilnost.
