Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 2,5 odsto. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, kao i dosadašnje ublažavanje monetarne politike, saopšteno je iz NBS.
Inflacija će, kao i prethodnih godina, biti pod kontrolom i u narednom periodu, ističe Izvršni odbor, i podseća da je ona u avgustu usporila na 1,3 procenta međugodišnje usled daljeg smanjenja doprinosa cena voća i povrća inflaciji s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
Na niske inflatorne pritiske ukazuje i bazna inflacija, koja je i dalje niska i stabilna, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u donjoj polovini ciljanog raspona, dodaje se u saopštenju.
Opreznost u vođenju monetarne politike je, napominje centralna banka, i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju.
NBS ocenjuje da su međunarodno finansijsko i robno tržište u velikoj meri pod uticajem neizvesnih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i usporavanja globalnog rasta.
Podršku globalnoj ekonomiji, ukazuje NBS, daju monetarne politike vodećih centralnih banaka – Evropska centralna banka je u septembru započela da sprovodi nove monetarne podsticaje, dok je Sistem federalnih rezervi, u skladu sa očekivanjima, u septembru ponovo snizio referentnu kamatnu stopu, što bi trebalo da da dodatni pozitivan doprinos globalnim finansijskim uslovima.
“Međutim, neizvesno je koliko će se monetarna politika vodećih centralnih banaka u narednom periodu razlikovati od očekivanja tržišta, što bi moglo da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Neizvesno je i kretanje cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, s obzirom na složen uticaj brojnih faktora na strani ponude i tražnje, zbog čega je neophodno oprezno vođenje monetarne politike”, dodaje NBS.
Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana, zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i sve višem nivou deviznih rezervi naše zemlje.
Povoljna fiskalna kretanja uz ostvarenje suficita javnih finansija, prisutna tokom prethodne dve godine, nastavljena su i ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa u punoj meri pokriven je neto prilivom stranih direktnih investicija.
Kretanje aktuelnih ekonomskih pokazatelja ukazuje na rast aktivnosti u naftnoj i hemijskoj industriji nakon završenih remonta, što uz veći rast građevinarstva i usluga vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda tokom trećeg tromesečja.
Ovakva kretanja su u skladu s našom projekcijom privrednog rasta od 3,5 odsto u ovoj godini, koji će biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom.
