U kakvom su stanju bankarski sektori u zemljama regiona?
S obzirom na veličinu ekonomija zapadnog Balkana i njihov finansijski sektor, ima prostora za dalje konsolidacije, ulazak uglednih igrača i dobitke u bankarskoj efikasnosti, navodi se u između ostalog, u najnovijem redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za zemlje zapadnog Balkana objavljenom juče, u poglavlju koje se odnosi na finansijski sektor.
U svim zemljama zapadnog Balkana kreditni rast je bio pozitivan, ali kreditiranje domaćinstava raste brže nego kreditiranje preduzeća. Kosovo je imalo snažan rast kredita u privatnom sektoru, oko 10,5 odsto u junu kako su olakšani kreditni standardi, slede Severna Makedonija i Srbija sa po 8 odsto kako je potražnja za kreditima rasla. Kreditiranje na nivou od 5-7 odsto bilo je robusno i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
U Albaniji je zabeležen oporavak rasta kredita od 3 odsto kako se potražnja postepeno poboljšala, ali kreditni uslovi nisu sustigli potražnju.
Kreditiranje domaćinstava za čitavu regiju – uglavnom počiva na potrošačkim zajmovima koji su neprestano rasli, dok su krediti kompanijama bili manje izraženi, delom i zbog ograničenog raspona instrumenata finansiranja koji je na raspolaganju, prenosi Indikator.
Prema nedavnom istraživanju Evropske komisije, prosečno 15 odsto kompanija u regiji smatra pristup finansijama najvažnijim problemom, što je više nego dvostruko u odnosu na 7 odsto u EU28.
Bankarski sektor je, kako se navodi u izveštaju, dobro kapitalizovan i imao je koristi od konsolidacije.
U martu, prosečna adekvatnost kapitala banaka bila je 18 odsto, iako profitabilnost, merena povratom imovine, ostaje niska (1,3 odsto).
Što se tiče konsolidacije, u Albaniji, od jeseni 2018. broj banaka pao je sa 16 na 12 zbog spajanja i ukidanja licence za male neoperativne banke, dok su u Crnoj Gori dve podkapitalizovane banke likvidirane. Međutim, ranjivosti banaka u domaćem i državnom vlasništvu i dalje izazivaju zabrinutost zbog kvaliteta imovine i zdravlja određenih banaka, dodaje se u izveštaju.
