Ukupno stanje investiranog kapitala u EU u 2017. bilo je 14.632 milijarde evra u 2017, dok je van EU plasirano 16.840 milijardi evra investicija. Primljene investicije su registrovale profit od 570,9 milijardi evra, dok su filijale kompanija iz EU u drugim zemljama prijavile profit od 673,9 milijardi evra.
Prosečna profitna stopa od priliva u EU bila je 3,9%, dok je kod odliva 4% i trebalo bi da ova druga bude i veća, jer kapital iz EU traži lokacije gde će ostvarivati veću profitnu stopu, dok je u EU kao stagnatnom tržištu logično da dolaze investicije motivisane prisustvom na tržištu, po cenu i niže profitne stope.
“Odličan primer je Ujedinjeno Kraljevstvo. U UK strane kompanije posluju po profitnoj stopi od 4,1% dok britanske kompanije van svoje zemlje posluju po stopi od 6,6%. Isto važi za Nemačku (4% prema 6%) i Francusku (3,6% prema 5,7%), dok već kod Italije to nije slučaj (5% prema 4,8%)”, navodi za Bankar.rs ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.
A gde je Srbija u ovim tokovima i profitu stranih kompanija?
Strane kompanije su ostvarile profitnu stopu od 13,5% što je najviša stopa u Evropi. Ona je veća, oko 15% jer strane investicije uključuju i ulaganja u 2017. koja nisu mogla odmah da postanu profitabilna. Najbliže po visini profitne stope Srbiji su strane filijale u Češkoj (12%) i u Litvaniji (11,8%), dok su najniže stope ostvarene u Luksemburgu (1,2%) i na Islandu (1,6%).
Srpske firme ostvaruju najviše profitne stope u Evropi od čak 37,2%, ispred kompanija iz S.Makedonije (32,1%) a dvocifrenu stopu imaju još strane filijale kompanija iz Letonije (12,1%). Kod Srbije i Severne Makedonije se verovatno radi o potcenjenom iznosu ukupnih ulaganja u inostranstvu, a ne o stvarnim profitnim stopama.
Strane kompanije su 10,4 puta više uložile kapitala u Srbiju nego srpske kompanije u inostranstvu. Veći odnos od Srbije – strane prema domaćim u inostranstvu imale su: Rumunija (120:1), S. Makedonija (70:1), Bugarska (18:1), Slovačka (16,4:1) i Albanija (14,3:1).
“Srbija stoji povoljnije kod odnosa profita, jer ima skoro tri puta veću profitnu stopu svojih ulaganja van zemlje od stranih kompanija u Srbiji. Ovde je odnos u korist stranih kompanija 3,8:1 i mnogo je zemalja i teritorija gde je odnos nepovoljniji nego kod Srbije. Ekstremni slučajevi su Malta (431:1), Rumunija (249:1), i Kosovo i Metohija (177:1)”, napominje Zdravković.
U priloženoj tabeli su podaci Evrostata o kumulativnom prilivu i odlivu SDI i o dohotku od priliva i odliva u toj godini. Izračunate su profitne stope na primljene i poslate investicije i odnosi kumulativnog priliva i odliva i prihoda i rashoda od direktnih investicija. Profitna stopa je veća od prikazane jer se odnosi na ranija ulaganja a u kumulativ su uključena i ulaganja u tekućoj godini. Ima investicija koje zahtevaju i više godina izgradnje fabrika pre nego što zažive prihodi i rashodi, pa i profit od ulaganja.
Priloženi podaci Evrostata ne uključuju i transferne cene kojima se odliva neprijavljeni deo profita iz filijala u matične kompanije.
