Evropski bankarski samit, nedavno održan u Briselu u organizaciji Evropske bankarske federacije, ove godine okupio je preko 300 evropskih bankara i predstavnika regulatornih organa EU. Tokom dvodnevnog Samita održan je i sastanak pridruženih članica EBF kome je prisustvovalo više nacionalnih udruženja iz regiona, uključujući i Udruženje banaka Srbije. Pridruženi članovi razmatrali su aktuelnosti u bankarskom sektoru regiona, kao i regulatorne novine u Evropskoj uniji.
Novi poslovni ciklus u novom političkom sastavu institucija EU i u EBF započeo je fokusom na sledeće stubove aktivnosti: bankarsku superviziju, digitalnu transformaciju, inicijativu EBF za podsticanje razvoja tržišta kapitala (Markets4Europe) i komunikacije. U ovom segmentu, EBF nastavlja aktivnosti na polju korporativne društvene odgovornosti (CSR), etičkog ponašanja banaka (Conduct/Ethics), komunikacije sa javnošću, finansijske edukacije (kroz još jednu Evropsku nedelju novca u martu 2020. godine).
„Na samitu smo imali priliku da čujemo da se finansiranje rasta i ekonomije trenutno smatra najvažnijom misijom bankarskog sektora u društvu“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, učesnik 49. Bankarskog samita.
„Dobili smo potvrdu da u uslovima okruženja koje se menja, nove mogućnosti banke otvaraju najviše u digitalnoj sferi usmerenoj ka klijentu i zahtevima regulative, kao što su Open Data, FinTech i RegTech. Sve veću pažnju privlači i pojam odgovornog bankarstva (Responsible Banking) koji podrazumeva i održivo finansiranje, ali i pojam cirkularne ekonomije u finansijskom svetu. Najvećim izazovima bankarski sektor smatra sprečavanje svih vrsta finansijskih prevara, finansiranja terorizma i pranja novca, kao i stepen uticaja regulative na svakodnevno poslovanje“, dodao je on.
Tokom Evropskog bankarskog samita dominirao je konsenzus da je formiranje Bankarske unije, uspostavljene odmah po izbijanju svetske ekonomske krize, vrlo uspešan i kompleksan poduhvat na bazi kojeg se sve eventualne buduće krize mogu održivije podnositi – u svakom slučaju ne na teret poreskih obveznika.
„Kada je u pitanju zadovoljenje potreba privrede, bankama bi mnogo značili dodatni izvori finansiranja, kao što su alterantivni investicioni fondovi i tržište kapitala“, kaže dr Slađana Sredojević, specijalni savetnik za međunarodnu saradnju u Udruženju banaka Srbije, koja je takođe prisustvovala Samitu u Briselu.
„Što se tiče odgovornog bankarstva, potrebno je raditi na podizanju svesti i zaposlenih i klijenata. Da bismo smanjili negativan uticaj na društvenu sredinu, nužan je društveni podstrek, odnosno neka vrsta subvencija. Na osnovu svega što smo čuli na Bankarskom samitu, mišljenja smo da su trendovi u bankarskom sektoru u Evropi slični sa prilikama u bankarskom sektoru Srbije, jer se suočavamo sa istim izazovima i poslovnim mogućnostima. Udruženje banaka Srbije vrlo aktivno učestvuje u tim procesima, stvarajući najbolju evropsku praksu i prenoseći je u domaće bankarsko okruženje“, navela je ona.
Prema podacima Evropske bankarske federacije, broj kreditnih institucija smanjen je za 29% od 2008. godine. Istovremeno, povećani su depoziti stanovništva i pravnih lica za 4% i dostigli 13 triliona evra. Rastu i krediti ka građanima i preduzećima iz EU i oni sada iznose 13,8 triliona EUR (2,3% više nego godinu dana ranije). Statistika EU pokazuje da klijenti sve više komuniciraju sa bankama preko digitalnih kanala, a ovaj trend nesumnjivo je prisutan i u bankarskom sektoru Srbije.
