Štednja u dinarima donosi neku zaradu, štedeti u evrima je gotovo neisplativo

Do pre desetak godina oktobar je za štediše u Srbiji bio lep, ali naporan mesec.

Trebalo je obići banke, pogledati ponudu pa izračunati gde se najviše isplati štedeti cele naredne godine. U svetu se 31. oktobar obeležava kao Međunarodni dan štednje pa su se banke trudile da one koji će im poveriti novac na čuvanje počaste kojim dodatnim procentom kamate ako polože novac oko tog datuma, pa i posle. Stope su se za štednju u evrima kretale oko deset odsto na oročeno na godinu, kako je, konkretno, bilo 2107. Posle je došao pad, pa se recimo 2012. za oročenje na isti period stopa prepolovila. Danas je kamata za evro kod većine finansijskih kuća 0,25 odsto godišnje.

Oročenja se nude, ali većina banka omogućava klijentima da uloge podignu kada žele uz pripadajuću kamatu. Na kamate u devizama državi se plaća porez od 15 odsto pa je prinos baš mali. Ova godina se, po svoj prilici, neće razlikovati od prethodnih. Štediše mogu više zaraditi ako se odluče da na račune polože dinare. Međutim, malo njih se odlučuje za tu varijantu, mada štednja u domaćoj valuti iz godine u godinu beleži rast.

Štednja u Srbiji je u stalnom porastu i ukupna je sada 11 milijardi evra. Od te sume je u devizama deset milijardi a u dinarima 70 milijardi. Država garantuje za uloge do 50.000 evra i svoju obavezu je, kada je trebalo, izvršavala uredno.

Zašto su banke već duže nezainteresovane za prikupljanje depozita i ne nude povoljnije kamate?

Na međunarodnom tržištu banke se mogu zadužiti po kamati nižoj od 0,3 odsto godišnje. Zato im se ne isplati da klijentima daju više od toga. Što se tiče štediša, oni će novac u bankama i ostaviti jer će dobiti nešto novca, a i tu je sigurnije nego kod kuće, bar od lopova. Tu je i pomenuta suma za koju država garantuje.

Šta onda da radi štediša koji se interesuje za ponudu?

Većinu njih ne muče velike dileme jer su im ulozi mali. U Srbiji ima 4,6 milona štednih partija kod banka, a do 500 evra uloga položeno je na čak 3,7 miliona. Tu nema mnogo opcija. Svega 379 štediša ima uloge od pola miliona evra.

Veće prihode građani mogu ostvariti ako se odluče da novac ulože u investicione fondove. Međutim, većina o tome ni ne razmišlja. Kada je pre godinu jedna banka radila anketu i pitala ih za tu opciju, mnogi su je odmah odbacili. Za većinu su ulaganje u investicione fondove i način na koji oni funkcionišu slabo razumljivi. Zato ostaju verni štednom računu.

Dok oni s malim depozitima obično ne žele ništa da menjaju, oni drugi mogli bi razmisliti o tome da deo ušteđevine prebace u dinare. Što se tiče dinara, ponuda je prilično dobra. Banke tu često nude više kamate, ali ima uslova. Traži se da suma bude minimalno 10.000 dinara. Kamata je 1,5 odsto za oročenje od tri meseca, a 2,5 odsto za pola godine. S dužim oročenjem raste i kamata: za godinu je 3,6 odsto, a za dve 5,5. Za pomenutu sumu uz pomentu kamatu za godinu može se dobiti 3.069 dinara. Dinar je već poduže stabilan, inflacija na niskom nivou, poreza na kamatni prinos nema. Štediše bi mogle zaraditi na dinaru, a hoće li to iskoristiti, ostaje da se vidi.

Izvor: Dnevnik/ D. Vujošević