Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik juče je ponudila na ustupanje uz naknadu portfelj nominalne vrednosti veće od milijardu evra, koji čine potraživanja osam banaka u stečaju, a u istu svrhu u ime i za račun Republike Srbije ponuđena su i potraživanja prema pravnim licima čija je nominalna vrednost 772,7 miliona evra.
Ponuda za ustupanje uz naknadu potraživanja banaka u stečaju i države prema pravnim licima čija je nominalna vrednost 1,82 milijarde evra je očekivan potez i deo strategije rešavanja loših potraživanja čije unovčavanje se sada pokušava.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić dodaje da će pravu vrednost potraživanja odrediti – tržište.
“To je deo strategije koju su pre nekoliko godina postavila regulatnorna tela, Narodna banka Srbije prvenstveno, kao i Agencija za osiguranje depozita i sanacije banaka, i u koordinaciji s Ministarstvom finansija”, objasnio je Grubišić za Tanjug.
Najveće ponuđeno je potraživanje Beobanke a. d. u stečaju, koje iznosi 355,5 miliona evra, sledi Nova Agrobanka a. d. u stečaju sa 196,8 miliona evra potraživanja, PB Agrobanka a. d. u stečaju – 136,3 miliona evra, a 131,7 miliona evra su nominalno vredna potraživanja Privredne banke a. d. Beograd u stečaju.
U tom paketu su i potraživanja Univerzal banke a. d. u stečaju vredna 99 miliona evra, Razvojne banke Vojvodine nominalno vredna 89,9 miliona evra, Jugobanke a. d. u stečaju vredna 22,6 miliona evra i Beogradske banke a. d. u stečaju, koja su nominalno vredna 17,1 miliona evra.
Kao cilje takve prodaje on ističe, prvo, smanjenje učešće NPL-ova, a zatim i rešenje problema banaka, i dodaje da je „to je deo procesa koji nezaustivljivo ide dalje”.
“Nominalna vrednost nije iznenađujuća, to su ipak četiri velike, prvo državne banke, koje su ugašene, i zatim četiri banke kojima je oduzeta dozvola u periodu nakon 2010. godine pod efektima svetske ekonomske krize”, naveo je Grubišić.
Dakle, kaže, reč je o osam velikih finansijskih institucija i još jednom značajnom portfoliju državanih potraživanja nezavisno od banaka.
Ističe da do sada nije bilo takvih postupaka i zato je teško pretpostaviti kako će se to odvijati i koliko će trajati.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će prodaja tih potraživanja imovinu vratiti u privredne tokove da bi se ti resursi ponovo aktivirali.
“Suština je da na taj način oslobađamo imovinu koja je godinama bila zarobljena, koja će se vratiti u privredne tokove”, objasnio je Mali.
Glavni motiv je, kako je dodao, da se resursi ponovo aktiviraju, a da se, zahvaljujući tome, povećava stopa rasta.
U junu ove godine prodato je 240 miliona evra prvog paketa problematičnih kredita, prvi put posle 18 godina.
“To je jedini pravi način, ali i pokazatelj da smo jasni u nameri da želimo da rešavamo probleme koji su mnogo godina kočili našu privredu”, rekao je Mali.
Izvor: Dnevnik.rs/D. Vujošević
