Ministarstvo Finansija Crne Gore je u četvrtak 26. septembara uspešno realizovalo emisiju državnih euroobveznica. Iznos emisije je 500 miliona evra, a na samom otvaranju knjiga, ukupno pristigle ponude su iznosile oko 1,8 milijardi evra. Obveznica je emitovana na period od 10 godina, nosi kamatnu stopu od 2,55% i isplaćuje godišnje kupone. Na emisiji, obveznice su se prodavale uz diskont (cenu od 97,846%), pa je navedeno kupcima donosilo prinos do dospeća od 2,80%, piše Bankar.me.
Velika tražnja i atraktivni prinos na obveznice dokazan je i u narednim danima trgovanja, pa su inostrane banke i dileri već u petak zaključivali transakcije po cenama većim od 99%, koje su kupcima donosile prinos do dospeća od oko 2,65%.
S druge strane, Srbija je na međunarodnom tržištu emitovala obveznicu krajem juna meseca. Navedena obveznica nosi kamatnu stopu od 1,50% a prilikom emisije prodata je uz diskont, po ceni od 98,909%. Navedeno je uticalo da investitori kupuju na primarnom tržištu obveznicu po prinosu do dospeća od oko 1,62%. Danas se navedene obveznice trguju po ceni od oko 104,3%, što investitoru daje prinos do dospeća od oko 1,00%.
Istovremeno, Hrvatska je na međunarodnom tržištu emitovala obveznicu početkom juna meseca. Navedena obveznica nosi kamatnu stopu od 1,125%, a prilikom emisije prodata je uz diskont, po ceni od 98,198%. Navedeno je uticalo da investitori kupuju na primarnom tržištu obveznicu po prinosu do dospeća od oko 1,30%. Danas se navedene obveznice trguju po ceni od oko 106,7%, što investitoru daje prinos do dospeća od oko 0,47%, prenosi Bankar.me.
Na osnovu gore prezentovanih podataka može se lako izračunati povrat za period od tri meseca, a na ove dve hartije je bio u dvocifrenoj stopi.
Prilikom emisije obveznica na međunarodnom tržištu, naime, kao reper određivanja cene uzima se cena market svapa na kamatnoj stopi (instrument gde se razmenjuju serije novčanih tokova između dve strane u fiksnoj i varijabilnoj kamatnoj stopi). Kao referenta cena se uzima vrednost između ponude i tražnje za navedenim finansijskim instrumentom. Pri tome se dodaje vrednost iskazana u baznim poenima, koja je određena u zavisnosti od rejtinga hartije.
U junu mesecu je vrednost mid market svapa bila oko 0,22%, što je dovelo do formiranja cene (prinosa na emisiji) za hrvatske i srpske obveznice na nivo od oko 1,30%, odnosno 1,62%. Nakon perioda od tri meseca, došlo je do značajnog pada vrednosti market svapa, pa se isti prilikom emisije crnogorskih obveznica kretao u iznosu od oko -0,16% te je navedno uticalo na formiranje cene (prinosa na emisiji) od 2,80%. Konkretno kretanje svapa je u mnogome doprinelo da dođe do zaduženja po povoljnijim uslovima. Da je kojim slučajem Crna Gora emitovala obveznice tokom juna meseca, cena bi bila oko 3,20%. Na taj način može se zaključiti da je i tajming same emisije bio jako povoljan.
Za ulaganje u obveznice važno je napomenuti da pored ostvarivanja prinosa od kamata (kupona), investitor može ostvariti i prinos kroz rast cene i prodaje hartije od vrednosti pre dospeća. Prethodni kvartal je bio prepun mogućnosti za ostvarivanje kapitalne dobiti. Pored investitora navedenu prednost su iskoristili i emitenti, a Država Crna Gora je sigurno jedan od njh.
Gojko Maksimović, CFA
Direktor sektora Finansijskih tržišta Hipotekarna banka AD Podgorica
