Ministarstvo finansija procenjuje da će privredni rast u trećem kvartalu iznositi četiri odsto, a da će na kraju godine doći do predviđenih 3,5 odsto, dok Fiskalni savet kaže da rast BDP-a usporava i da će biti “jedva nešto preko tri odsto”, rečeno je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Jelena Tanasković rekla je da je u periodu januar-avgust ove godine obim spoljnotrgovinske razmene imao rast 7,9 odsto i da su strane direktne investicije u poređenju sa 2018. bile više za 41,6 odsto, prenosi Tanjug.
Kako je rekla, nema pritiska na kurs dinara, a direktne strane investicije potpuno pokrivaju platno-bilansni deficit.
“U julu 2019. zabeležen je realan rast prosečnih neto zarada od 10,1 odsto, to su zvanični podaci. Što se tiče BDP-a, Ministarstvo finansija ostaje u trećem kvartalu na svojim procenama da će rast biti četiri odsto, dok je u periodu januar-avgust bio 3,2 odsto, što znači da raste”, istakla je Tanasković.
Kada je reč o previđenom povećanju zarada od 9,5 odsto, ističe, Fiskalni savet nije uzeo u obzir da se razmatra prostor rasterećenja zarada, za šta se čeka misija MMF-a, kao i da bi mogao da se smanji i za dva odsto.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da su oni mišljenja da se u 2019. godini usporava privredni rast Srbije, kao što se paralelno usporava i rast u zemljama Evrope koja je naše glavno izvozno tržište.
“Ove godine se usporava privredni rast Srbije i biće jedva nešto preko tri odsto, a ne planiranih 3,5 odsto”, tvrdi Petrović.
On kaže da će, prema analizama Fiskalnog saveta, privredni rast zemlje u 2020. iznositi tri do do 3,5 odsto, ali da je bliže da to bude tri odsto, a ne više.
“Izgledi za privredni rast sledeće godine su slabiji, što znači oko tri odsto i zato treba što više sredstava gurnuti u ono što će podstaći taj rast, a ne na rashode koji nisu produktivni”, poručio je Petrović na Odboru, komentarišući predloženi rebalans budžeta.
“Kada govorim o odbrani, ako je strategija takva da je visok prioritet, treba da imamo u vidu da ako tu potrošimo novac, kao i za plate, da ćemo imati manje za infrastrukturne projekte i manje za smanjenje poreza, a to će značiti i manji privredni rast. Zato kažemo u Fiskalnom savetu da treba usmeriti novac u ono što taj rast može vratiti, a ne na plate, vojsku i druge neproduktivne investicije, koje treba smanjite što više”, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, postoje ozbiljna međunarodna i domaća ispitivanja koja nedvosmisleno pokazuju da je uticaj porasta potrošnje na rast BDP-a minimalan, dok je sa druge strane, efekat porasta investicija značajan za privredni rast.
“Neće se promeniti nikakav realni rast BDP zbog potrošnje, i mnogo je isplativije da se novac ulaže u infastrukturne investicije nego u javnu potrošnju. Jer, onda raste i državna potrošnja, pa se koči privatna potrošnja, pa je neto iznos porasta BDP-a minimalan”, naveo je on i dodao da je uvođenje platnih razreda jedna od ključnih stvari koje država treba da uradi.
