Dinarska štednja isplativija od devizne
Prošlo je vreme kada je trka za povoljnim kamatama i dobrom zaradom na štednji bila na ceni. Istraživali smo koliko danas iznose kamate ne štednju u evrima, a koliko na štednju u dinarima – zaključak je da se u pojedinim bankama gotovo i ne isplati oročavati evre, dok je najisplativija štednja u dinarima i to na duže od godinu dana.
Kamatne stope na štednju u evrima trenutno su na minimalnom nivou. U najvećem broju banaka kamata je ista i iznosi 0,2 odsto za oročene evre na godinu dana do maksimalnih 0,6 procenata za oročene devize na tri godine. Praktično, na oročenih 5.000 evra moguće je zaraditi tek nešto više od 10 evra na godišnjem nivou, uključujući i porez na dobijenu kamatu od 15 odsto.
Slične kamate banke istovremeno nude i za štednju u kanadskim i australijskim dolarima ( od 0,26 do 0,43 odsto godišnje za štednju na 12 i 36 meseci).
S druge strane, kamata na štednju u dinarima nije oporezovana i značajno je veća. U pojedinim bankama najčešće je moguće oročiti minimalno10.000 dinara. Kamata je 1,5 odsto za oročenje na tri meseca, 2,5 odsto za pola godine, 3,6 odsto za oročenje na godinu dana, četiri odsto za oročenje na dve godine i 5,5 odsto za oročenje na pet godina.
Praktično, ko oroči 10.000 dinara na godinu dana dobiće dodatnih 360 dinara. Ukoliko ovaj novac oroči na 36 meseci od kamate će dobiti 1.412 dinara, dok za oročenje na pet godina može dobiti kamatu od 3.069 dinara.
“Kod oročenja na ovako duži rok, treba, međutim, imati u vidu rizik nepredvidivosti kretanja domaće valute jer svako slabljenje dinara smanjuje i kamatu. Istovremeno treba znati i da je dinar stabilan gotovo tri godine unazad”, kažu u jednoj banci za “Blic Biznis”.
Pre deset godina u nedelji štednje banke su davale kamatu i do osam odsto godišnje. U pojedinim bankama tada se na 10.000 evra za samo godinu dana moglo zaraditi do 900 evra.
Kamatne stope na štednju i u Evropi su na minimalnom nivou. Jeste da se povećala kreditna aktivnost, posebno kada govorimo o keš i potrošačkim kreditima, čak i stambenim kreditima i u Srbiji, ali banke i dalje imaju više sredstava nego što mogu da uposle. U takvoj situaciji kamata na štednju samo im je dodatni trošak. Takođe, banke trenutno imaju mogućnost da nabave novac za redovno poslovanje na drugoj strani, i to mnogo jeftinije.
“Banke koje posluju u Srbiji danas se na međunarodnom bankarskom tržištu mogu zadužiti po kamati manjoj od 0,3 odsto godišnje, pa zašto bi onda građanima na štednju plaćali više” rekli su nam u jednoj banci.
Na pitanje zašto građani onda novac poveravaju bankama, bankari tvrde da je razlog sigurnost i to što u toj banci imaju tekući račun.
Štednja građana je u stalnom porastu, pa je prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska već na nivou od oko 70 milijardi dinara. Istovremeno, kontinuirano raste i devizna štednja koja je premašila 10 milijardi evra.
Izvor: Blic
