Kako do boljeg osiguranja uz niže cene
Za deceniju i po rada po reformisanim propisima, tržište osiguranja u Srbiji uspelo je da udvostruči iznos prikupljenih premija, čime nisu zadovoljni. Prošle nedelje na Prvoj regionalnoj konferenciji u Beogradu razmatrali su kako da povećaju prodaju osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima.
Za početak, osiguranja priznaju da će morati više da osluškuju mogućnosti i potrebe građana i privrede.
“Vi danas na ulici kad pitate klijenta treba li vam treba osiguranje, kaže ne, je li skupo kaže da, verujete li kaže – ne. Znači te tri stvari moramo da okrenemo na način da danas kada kažemo klijentu vaše putno osiguranje kad putujete u Grčku ili Tursku u inostranstvo na more, košta jedan evro dnevno, a pokrili ste bilo kakvu štetu do 25 hiljada evra”, naveo je Dragan Filipović iz “Đenerali osiguranja”.
Ako se izuzme obavezno auto-osiguranje, manje od 20 odsto stanovništva u Srbiji ima neku polisu.
Osiguravači šansu vide u novim pokrićima, poput sajber rizika ili korporativne odgovornosti, ali i u uobičajenom osiguranju imovine i života.
“Pored postojećih pokrića, ponuditi tržištu određene servise, poput recimo asistencija u slučaju nekih hitnih potreba članova domaćinstva, posebno onih koji se nalaze u nekoj poznijoj životnoj dobi”, rekao je Zoran Blagojević iz “Vinerštediše osiguranja”.
Prošlogodišnji cilj da dostignu milijardu evra premije, osiguranja će ostvariti u ovoj godini. Međutim, i dalje trče za rastom BDP-a.
“Ovogodišnji rast premije osiguranja od 2,9 odsto je nešto ispod projektovanog rasta BDP-a. Nadam se da još ima prostora do kraja godine ili da se bar krajem godine podvuče stanje i vidi zašto je rast premija bio niži od toga”, istakao je Željko Jović, viceguverner NBS.
Sa dva odsto udela u BDP-u, kaskamo, čak i za zemljama u razvoju gde je taj procenat 3,3, a u razvijenim zemljama preko sedam odsto.
Razvijenost tržišta osiguranja ukazuje na stabilnost neke ekonomije, i zbog toga je važno da jača.
“Potrebna je saradnja između osiguravajućih kuća, države i Poreske uprave. To su ključni elementi i to je dug maraton. Takvo je naše iskustvo u Italiji i većini zemalja Evropske unije”, rekao je Đorđo Markeđani iz kompanije “DDOR Novi Sad”.
Kao značajan investitor osiguranja više od 80 odsto prikupljenog novca, ulažu u državne hartije od vrednosti.
Na domaćinsko poslovanje ukazuje što su tehničke rezerve za isplatu šteta, u proteklom periodu uvećali pet puta.
Izvor: RTS
