Informacije o uvođenju negativne kamate na štednju ponovo su postale aktuelne u Evropi, ali i među srpskim bankarima, koji ih teoretski sve češće zagovaraju. Istraživali smo koliko je Srbija daleko od prakse u Danskoj gde su banke nedavno uvele negativnu kamatu od -0,6 odsto na štednju preko 100.000 evra i šta na ovakvu mogućnost kaže Narodna banka Srbije.
Informacije o uvođenju negativnih kamata na štednju građana u Evropskoj uniji, istina, još uvek imaju karakter novih, nedovoljno ispitanih trendova, koji se javljaju samo sporadično i to u zemljama koje duži niz godina imaju osnovne kamatne stope duboko u negativnoj teritoriji, poput Danske ili Švajcarske. S druge strane, mnoge druge zemlje EU sprovode aktivnosti kako bi se onemogućilo uvođenje negativnih kamatnih stopa na štednju, prenosi Blic.
A razlog za to je upravo isti kao i kod Narodne banke Srbije. Naime, stav naše centralne banke prema ovoj temi je negativan, jer kako za “Blic Biznis” kažu u NBS – “time bi se obesmislio institut štednje, kao jedan od osnovnih pojmova u ekonomiji”.
“Odluke domaćih banaka u pogledu visine kamata na deviznu štednju u najvećoj meri su uslovljene kretanjima na svetskom finansijskom tržištu. Takvi uslovi odrazili su se i na poslovanje domaćih banaka, koje, kao ključni učesnici na domaćem finansijskom tržištu, imaju posebnu odgovornost da spreče da se trendovi negativnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima ne odraze nepovoljno na pružanje odgovarajućih finansijskih usluga privredi i stanovništvu, kao ni na stabilnost finansijskog sistema Srbije. Banke su u poslovima kreditiranja i primanja depozita zadržale svoje tradicionalne funkcije, imajući pri tome u vidu da je štednja važan izvor finansiranja njihove kreditne aktivnosti i faktor finansijske stabilnosti. Tako su se kamatne stope na deviznu štednju u domaćim bankama sve vreme kretale u pozitivnoj teritoriji”, ocenili su u NBS.
U centralnoj banci očekuju da će banke i u narednom periodu nastaviti da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, koja podrazumeva nastojanje da unapređuju depozitne poslove i očuvaju, odnosno uvećavaju bazu štediša.
“Polazeći od navedenog, a sa stanovišta finansijske stabilnosti, smatramo da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati negativne kamatne stope na štednju građana, ali ni na depozite privrede”, navode u NBS.
Ekonomista Hasan Hanić nedavno je objasnio za “Blic” da uvođenje negativne kamate na štednju ne bi bilo dobro, jer bi dovelo do značajnog smanjenja depozita građana u bankama.
“To bi dovelo do posledica koje bi značile smanjenje investicionih mogućnosti banaka, odnosno smanjenje ponude kredita građanima i privredi, a što dalje nosi nove posledice za svakog klijenta ponaosob”, ocenio je Hanić.
On dodaje da su banke već dosta oborile kamate na štednju, ali i da su im i tako niske kamate koje daju građanima značajan trošak u situaciji kada imaju slobodnog novca sa kojim ne znaju šta da rade.
Inače, štednja građana je u stalnom porastu, pa je prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska već na nivou od oko 70 milijardi dinara. Istovremeno, kontinuirano raste i devizna štednja koja je premašila 10 milijardi evra.
S druge strane, kamate na štednju već neko vreme imaju trend pada. Pre deset godina, tokom 2009, kamate na štednju u evrima kretale su se i do devet odsto za iznose oročene na godinu dana, a bankari su bili spremni i da pregovaraju sa svakim klijentom pojedinačno i ponude uslove koji su i bolji od zvaničnih.
