Čadež: “Mali Šengen” je velika korist za privredu regiona

Uspostavljanjem “”malog ŠŠengena”” na Zapadnom Balkanu kompanije iz celog regiona dobile bi veće regionalno, zajedničko tržžiššte sa gotovo 20 miliona potroššača, bez barijera i kočnica za višše međusobne trgovine i ulaganja, što bi im omogućilo da budu produktivnije, konkurentnije, višše proizvode, izvoze, same višše investiraju i privuku višše stranih investicija, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadežž.

To, po njegovim rečima, podrazumeva da se zajednički prostor uredi kao zajedničko tržžiššte i jedinstvena investiciona destinacija, da se harmonizuju propisi unutar regiona i sa evropskim standardima, pojednostave procedure, usaglase veterinarski i fitosanitarni sertifikati, prenosi Tanjug.

Takođe, kako je rekao Čadež, da se međusobno priznaju prekogranična dokumentacija i uskladi radno vreme graničnih služžbi, kako bi roba, ljudi i kapital, ššto je i ključni zahtev privrednika, neometano prolazili kroz ceo region, saopštila je PKS.

“Dogovor predsednika Vučića sa albanskim i makedonskim premijerima, Edijem Ramom i Zoranom Zaevom, da se u oktobru sastanu u Novom Sadu kako bi konkretizovali aktivnosti za dublje političke i ekonomske integracije unutar regiona i zajednički nastup – u bloku pred EU, daje posebnu – političku težžinu, uticaj i podsticaj onome za ššta se poslednjih godina zalažže ššest komora regiona okupljenih u Komorskom investicionom forumu Zapadnog Balkana”, ocenio je Čadežž.

Ma kako danas nazvali tu inicijativu “- mali Šengen”, “CEFTA plus”, Novi dogovor (New Deal) za region, to je, po rečima Čadežža, upravo ono na čemu insistira poslovna zajednica i na čemu posvećeno radi zajednička regionalna privredna komora koja predstavlja više od 350.000 kompanija – kroz povezivanje naših privrednika, predstavljanje privrede regiona u svetu i preporuke vladama za otklanjanje barijera i stvaranje zajedničkog tržžišta.

Uveren je da će u ovaj proces vrlo brzo uključiti i ostali u regionu, jer je reč o otvorenoj platformi u interesu svih zapadnobalkanskih ekonomija.

„Čvršće regionalne integracije, uz unutraššnje reforme, zapadnobalkanskim ekonomijama bi u narednim godinama omogućile preko potreban veći rast, od 7-8 odsto godiššnje, bržži od procenjenog prosečnog – 3,7 odsto za ovu i narednu godinu”, ukazuje predsednik PKS.

Novi dogovor“ za koji se Komorski investicioni forum zalažže u ime poslovne zajednice, objašnjava Čadežž, trebalo bi vremenom da obuhvati ne samo trgovinu, već sve elemente budućeg zajedničkog regionalnog prostora, od usaglaššavanja propisa, standarda i praksi, preko pitanja investicionih politika, do digitalnog povezivanja i obrazovnih sistema…

“Ideja je da se formira zajednica regiona po uspeššnom modelu evropske ekonomske unije, čime bi se obezbedio i politički okvir za dublje integracione procese između ekonomija Zapadnog Balkana i naše ekonomije na najbolji način pripremile i lakše ušle u Evropsku uniju”, objašnjava Čadežž.

Koliko je to važžno, ilustruje iskustvom zemalja Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka), koje danas, ne samo zajednički nastupaju u Briselu u ostvarivanju svojih regionalnih interesa, nego su, kroz proces evropskih integracija i kao deo EU, dostigle zavidan nivo ekonomskog razvoja i po nekim parametrima stale rame uz rame sa starim članicama.

Posmatrano po stanovniku, bruto domaći proizvod višegradske četvorke proššle godine bio je gotovo tri puta, a izvozni učinak pet puta veći od zapadnobalkanskog, uz dvostruko veće učeššće izvoza u izgradnji BDP-a i višestruko veći priliv investicija iz sveta”, naveo je Čadežž.