Na zahtev Inicijative “Digitalna Srbija” i Vojvođanskog IKT klastera Vlada Republike Srbije iznela je danas predlog izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje profit od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen.
Kako piše portal Startit, test se sastoji od devet kriterijuma i njime će biti obuhvaćeni i IT preduzetnici, a planirano je da Poreska uprava sa primenom ovog testa počne početkom sledeće godine.
Reč je o nacrtu koji još uvek nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj Skupštini.
Paralelno sa ovim izmenama Vlada je usvojila i paket mera po kom će oni koji ne prođu test dobiti mogućnost da steknu status novozaposlenih i ostvare olakšice predviđene ovim paketom. Ovaj paket mera za novozaposlene počeće da se primenjuje isto kada i Test samostalnosti i doneće oslobođanje plaćanja dela poreza na zarade i doprinose u naredne tri godine i to do 70 odsto, a koje će se odnositi na mlade, nezaposlene i paušalce koji budu prešli u redovni radni odnos.
Konkretno, podsticaj se odnosi na nezaposlene u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020, pod uslovom da stupe u radni odnos do kraja 2020. godine, kao i na preduzetnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019, pod uslovom da stupe u radni odnos do 30. aprila 2020.
Kriterijumi u testu
Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca. U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto.
Kriterijumi se odnose na devet segmenata koji utiču na radni odnos (paušalno oporezovanog) preduzetnika. U tom smislu član 85. predviđa proveru poslovnog odnosa preduzetnika i nalogodavca, i to po sledećim kriterijumima:
1. Radno vreme, odmor i odsustva paušalca.
2. Korišćenje prostorija za rad klijenta i obezbeđivanje materijala za rad.
3. Da li klijent određuje način rada paušalcu.
4. Da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio.
5. Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi.
6. Da li 70 odsto prihoda dolazi od jednog klijenta.
7. Poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
8. Zabrana rada sa drugima.
9. Broj radnih dana u toku jedne godine (130 ili više radnih dana u toku 12 meseci).
U predlogu člana 85. je definisano i da se nalogodavcem smatra lice koje je angažovalo preduzetnika za obavljanje posalova, ali ne i lice koje isplaćuje naknadu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu za račun drugog lica.
Odnosno, u slučaju kada isplatilac naknade preduzetniku ili preduzetniku paušalcu isplaćuje naknadu isključivo u svojstvu posrednika ili zastupnika (kao što to čine posredničke IT platforme popout npr. Upwork-a), odnosno kada to ne čini za svoj račun, već za račun drugog lica, nalogodavcem će se smatrati to drugo lice za čiji račun je isplaćena naknada (kao što su korisnici IT platforme koji koriste platformu za nalaženje i angažovanje lica za obavljanje aktivnosti).
