“Za kupovinu Komercijalne banke stigle su četiri ponude i siguran sam da će utakmica među ponuđačima uticati na konačnu postignutu cenu. Udruženju banaka Srbije, kao poslovnom, strukovnom udruženju dobrodošao je svaki kupac tako značajne banke za koga se opredele nadležni državni organi kao većinski vlasnici. Reč je o banci koja u znatnoj meri utiče na ukupne performanse bankarskog sektora Srbije i u tom smislu Komercijalna banka je u velikoj meri prisutna u svim aktivnostima Udruženja banaka Srbije (UBS). Verujemo da će tako i ostati i po promeni njenog većinskog vlasnika”, kazao je u intervjuu za Politiku Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS, odgovarajući na pitanje da li ova najveća državna banka može dobro da se proda.
U kom pravcu će ići ova industrija? Da li će i dalje biti konsolidacije, ukrupnjavanja banaka?
Banke posluju na tržištu i buduće odluke o ukrupnjavanju moramo prepustiti njihovom menadžmentu i vlasnicima. Ipak, važno je ukazati da je trend spajanja kao i promene vlasnika banaka prisutan i da je uslovljen prilikama na tržištu koje mu idu na ruku. Trend kupovine banaka primetan je u celom regionu, ali i u svetskim okvirima, i u tom pogledu se naše tržište ne razlikuje.
Da li su banke zadovoljne kako su konvertovani zajmovi u „švajcarcima” u evre i procentom odaziva klijenata? Banke su se dugo opirale da izađu u susret klijentima. Da li je bilo potrebno da se uključi država i da podnese deo troška? Jesu li odahnule sada kada je problem zbog koga su imale negativan imidž u javnosti rešen?
Želim da vas podsetim da su banke u nekoliko navrata od 2009. do 2015. godine nudile dogovor i konverziju spornih kredita u kredite indeksirane u evrima, kada je nekoliko hiljada korisnika već rešilo svoj problem, tako da ne mogu da se složim s konstatacijom da su se banke opirale da izađu u susret klijentima. Naprotiv, našim članicama je najviše stalo da sporna pitanja budu rešena, jer je to, između ostalog, uticalo i na njihovo redovno poslovanje. Zbog toga su i podržale inicijativu za traženje najboljeg modela koji bi bio ekonomski održiv i kada se pojavila država, sa željom da zakonski reši ovo pitanje, banke su to prihvatile jer je interes svih bio da se taj dugoročni problem zatvori. Rezultat je poznat, donet je leks specijalis koji je stupio na snagu 7. maja, a tokom tri meseca više od 15.000, odnosno 90 odsto korisnika odlučilo se za konverziju.
U svakom izveštaju NBS o kontroli bankarskog sektora navedeno je da desetak banaka, i to sve one najveće, nisu poštovale Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, odnosno kršile su ga na štetu klijenata. NBS ih je i kažnjavala. Kako komentarišete takvo ponašanje banaka?
U deceniji za nama NBS je donela više propisa koji direktno ili indirektno propisuju obaveze poslovnih banka za detaljno uređenje zaštite korisnika, čime je uvela visoke standarde zaštite korisnika, koji ne zaostaju za standardima već prisutnim u Evropskoj uniji. S druge strane, banke su u znatnoj meri unapredile svoje poslovanje u delu koji se tiče zaštite korisnika, odnosno transparentnog pružanja informacija o svojim proizvodima. Izveštaj NBS u svakom slučaju daje pregled uočenih problema i ključno je da se o tome diskutuje, da se aktivno radi na iznalaženju rešenja i da se kroz taj proces kontinuirano radi na poboljšanju usluga bankarskog sektora i odnosa prema zaštiti korisnika. Takođe moram istaći da su banke prepoznale potrebu da posvete posebnu pažnju ovoj temi, a UBS je, na njihovu inicijativu, osnovalo radnu grupu za prigovore klijenata u čijem radu učestvuju eksperti više banaka zaduženi za ovu oblast. Pored toga, ovo je treća godina zaredom kako UBS organizuje okrugli sto s tematikom upravljanja prigovorima klijenata na kojem učestvuju relevantni eksperti iz gotovo svih poslovnih banka koje rade u Srbiji.
U Srbiji postoji već nekoliko udruženja bankarskih klijenata koji smatraju da su banke oštetile njihova prava. Puno je tužbi sudovima. Osporavano je, na primer, pravo bankama da naplate obradu kreditnog zahteva. Kako vi na to gledate?
Nema sumnje da sporovi opterećuju i banke, i klijente, a i pravosudni sistem u celini. Stav Vrhovnog kasacionog suda o pravu banke na naplatu naknade za obradu kredita je po mom mišljenju sasvim jasan, ali je, uprkos tome, i dalje predmet različitih tumačenja. Suština tog stava VKS-a jeste da je banka bila dužna da jasno sa svojim klijentom ugovori plaćanje ove naknade. Svako dalje tumačenje ovog stava, mimo onoga što je u njemu napisano, smatram podgrevanjem neosnovanih očekivanja klijenata, i verujem da će sudska vlast to uskoro razrešiti. Dalje, makar i letimična uporedno-pravna analiza govori da u okruženju nema ovakvih dilema, da su i one koje su otvorene neposredno po izbijanju svetske ekonomske krize vrlo brzo razrešene u pravosudnim sistemima Austrije, Italije. Nigde nije bio slučaj da se u sudskom postupku na ovakav način preispituje sama naknada čiji iznos je jasno i nedvosmisleno naveden u svim aktima banke i dokumentaciji koja prati ugovor. Naravno, ostajemo i dalje usredsređeni na ovu temu, pokušavajući da doprinesemo njenom rešavanju kroz neki novi pristup i s novom energijom.
Da li ima prostora za povećanje bankarskih plasmana s obzirom na aktuelni privredni rast i visinu prosečnih plata?
Evidentno je da srpska privreda iz godine u godinu beleži privredni rast i permanentno povećanje prosečnih zarada s izglednim šansama da se taj trend nastavi. U takvom privrednom ambijentu stvaraju se uslovi za povećanu kreditnu aktivnost banaka i prema korporativnim klijentima i prema stanovništvu. Banke su to i te kako prepoznale i iz dana u dan kreiraju nove bankarske proizvode namenjene različitim ciljnim grupama. Prosečna zaduženost stanovnika Srbije po osnovu kredita i drugih usluga banaka iznosi oko 1.100 evra, što je najniže u regionu. Poređenja radi, u Bugarskoj je taj iznos 1.300, u Rumuniji 1.400, u Hrvatskoj oko 4.000, a u Sloveniji oko 5.000 evra.
Pitanje visine kamata je uvek aktuelno za privredu i stanovništvo. Ima li prostora da one idu naniže ili je po tom pitanju dodirnuto dno?
Svedoci smo da se već dugi niz godina, kao posledica svetske ekonomske i finansijske krize iz 2008, monetarnim merama deluje na tržišna kretanja kako bi se neutralisao ulazak u zonu začaranog kruga nelikvidnosti, ali i stimulisala potrošnja i investicije, odnosno u krajnjoj instanci privredni rast. Mere kvantitativnih olakšica koje Evropska centralna banka sprovodi, uprkos najavama postepenih ograničenja, biće i dalje nastavljene. Koliko dugo, zavisiće od ukupnog ekonomskog oporavka u zoni evra, ali i odluka i reakcija monetarnih vlasti u zemljama najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima, pre svega SAD. Ono što je važno za domaće prilike, odnosno za nastavak povoljnog zaduživanje građana i privrede, jeste da je u uslovima postignute finansijske stabilnosti (niskih projekcija inflacije, stabilnosti deviznog kursa, ekonomskog rasta, poboljšanja kreditnog rejtinga zemlje) potrebno očuvati i dosledno sprovoditi mere održivog, stabilnog i predvidivog poslovnog ambijenta, uključujući tu i praćenje kretanja svih najvažnijih ekonomskih parametara kako iz domaćeg tako i iz međunarodnog okruženja. Ovo se svakako odnosi i na kretanje kamatnih stopa na kredite.
Banke su se uglavnom rešile problematičnih kredita. Da li i to otvara prostor za novi kreditni uzlet?
Uspešnim sprovođenjem nacionalne Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita u prethodne tri i po godine, znatno su smanjeni iznosi problematičnih kredita koji su opterećivali bilanse banaka u godinama nakon svetske ekonomske krize. To svakako doprinosi povoljnim izgledima za rast kreditne aktivnosti banaka. Bankarski sektor u Srbiji je dobro kapitalizovan i visoko likvidan, a kamatne stope za novoodobrene kredite su na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina. Uz povoljnije makroekonomske pokazatelje može se očekivati dalji rast tražnje za kreditima sektora privrede i sektora stanovništva. Kod sektora privrede rastu tražnje znatno doprinosi segment malih i srednjih preduzeća, pri čemu je rast tražnje vođen potrebom za finansiranjem obrtnih sredstava i kapitalnih investicija. U domenu gotovinskih kredita stanovništvu možemo očekivati određeno pooštravanje uslova u pogledu ročnosti kredita. Može se očekivati dalji rast tražnje stambenih kredita stanovništvu, čemu doprinose pozitivni trendovi na tržištu rada kao i oporavak tržišta nekretnina. Imajući u vidu sve navedene faktore, očekujemo da se trend rasta kreditne aktivnosti banaka nastavi i u narednom periodu.
Utisak je da u novije vreme Narodna banka komercijalne banke drži pod strogim nadzorom. Ima propise o njihovim reklamama, o dužini otplate zajma, o troškovima banaka. Kako banke na to gledaju? Da li im se to čini kao preveliko mešanje ili ne?
Regulativa koju donosi NBS i nadzor koji se u delu upravljanja rizicima i kapitalom sprovodi jeste pojačana u poslednjih nekoliko godina, ali isto tako treba istaći da je takva situacija u celom svetu, a naročito u EU. Nakon svetske ekonomske krize, radi jačanja finansijske stabilnosti, u Evropskoj uniji formiran je niz institucija i pojačan nadzor nad kompletnim finansijskim sektorom, kako bi se predupredila nova kriza, a jedan od ciljeva je i ujednačavanje supervizorskih režima i praksi. U tom smislu naša regulatorna rešenja i praksa nadzora u najvećem stepenu su u skladu s rešenjima koja se u ovom domenu primenjuju u EU, uz izvesne mere koje su tipične samo za tržište Srbije, a kojima se podstiče oprezno preuzimanje rizika od strane banaka. Važno je napomenuti da UBS, kao strukovno udruženje svih banaka koje posluju na teritoriji Srbije, ima aktivnu i značajnu ulogu u dijalogu banaka i regulatora u donošenju novih i izmenama postojećih propisa, zastupajući interese banaka, uz uvažavanje potencijalnih makroekonomskih implikacija i potrebe očuvanja finansijske stabilnosti.
Izvor: Politika
