Sve više banaka naplaćuje usluge elektronskog bankarstva
Kada su pre nekoliko godina banke počele da zatvaraju ekspoziture i filijale širom zemlje, klijenti su bili prinuđeni na to da traže nove šaltere kod drugih banka ili platnih institucija.
Njihovi bankari su ih tešili da ne moraju da se muče jer im usluge e-bankinga, a često i m-bankinga, nude besplanto pa zašto stajati pred šalterom i čekati red da se plati kada može iz fotelje pa još džabe. Ali nije prošlo mnogo, a bankari su udobnost počeli da naplaćuju. Ovih dana obaveštavaju klijente da se ta usluga naplaćuje. Klijentma ostaje da to prihvate ili da potraže banku kod koje te usluge još uvek nemaju cenu. Ali pri tome im niko ne garantuje da i kod nove banke te usluge uskoro neće biti tarifirane.
Ovih dana se zbog uvođenja cena na elektronska plaćanja u centru pažnje našla Sosijete ženeral banka. Ona naplaćuje pomenute usluge u zavisnosti od računa, i to devet dinara, 19 ili 29.
A kako je kod drugih?
U Erste banci usluge e-bankinga imaju tarifu. Zavisno od vrste plaćanja, to je 0,25 odsto od iznosa, odnosno 12 dinara do 1.500 dinara. Banka je nekada klijentima koji žele tu uslugu to dodatno naplaćivala 70 dinara uz održavanje računa. Međutim, danas bar taj trošak nemaju. U AIK banci su elektronska plaćanja dostupna bez naknade. Potrebno je da klijent ima otvoren „start” paket-račun. Mesečno održavanje staje 195 dinara. Ovde takođe nisu znali da kažeu hoće li se to menjati ili ne.
Nadležni iz Narodne banke Srbije kažu da ne mogu uticati na poslovnu politiku kod platnih usluga. Oni preduzimauju sve da bi obezbedili da klijenti imaju jasnu sliku o troškovima koje plaćaju te da, ukoliko procene da su im troškovi koje banke nude previsoki, lako mogu promeniti kuću i preći kod onih koji im mogu obezbediti niže naknade. U Srbiji posluje 26 banaka, 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca.
U Srbiji, po podacima Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa, ima 7.380.472 tekućih računa, odnosno 5.070.036 korisnika. To znači da pojedinci imaju i dva računa. Oni mogu pogledati gde su im provizije niže pa koristiti račun preko kojeg im se nude povoljnije usluge. Pre nego što odluče da stave tačku na saradnju, dobro je da pogledaju i druge tarife pa da, shodno navikama i potrebama, izaberu svoju dobitnu kombinaciju.
Pružaoci platnih usuga moraju biti svesni toga da, ukoliko žele da zadrže postojeće klijente i privuku nove, moraju pružiti najbolji odnos cena, kvaliteta i usluga, kažu u NBS-u.
Banke pak vode svoju politiku. Naplata provizije za račune koji se plaćaju uz korišćenje usluga e-bankinga doneće zaradu bar u prvih nekoliko meseci. Recimo, ako je u banci bilo 100.000 transakcija na taj način, a svaka stajala 20 dinara, banka će mesečno inkasirati dva miliona dinara.
Šta da rade klijenti u toj priči?
Ukoliko vam banka pošalje informaciju o bilo čemu a ne razumete o čemu se radi, obavezno se raspitajte. Ukoliko preko kol-centra nije dobijen odgovor koji klijent razume, neka se ne libi da ode na šalter i raspita se o čemu se radi i da li će imati dodatnih troškova i koliko. Ako banka menja ugovor, klijent ima pravo da bar dan pre početka primene raskine ugovor bez dodatnih troškova oko toga. Ali stare obaveze prema banci, kao što je kredit ili minus, moraju se izmiriti.
Izvor: D. Vujošević/Dnevnik.rs
