Direktna banka odustala od kupovine Komercijalne banke

Direktna banka koja je važila za jednog od favorita u privatizaciji Komercijalne banke je odustala od kupovine i nije podnela neobavezujuću ponudu.

„Direktna banka nije dala neobavezujuću ponudu i samim tim se povukla iz procesa. Direktna banka nastavlja svoj razvoj širenjem ponude proizvoda i usluga, kao i širenjem baze korisnika i klijenata“, navodi se u odgovoru ove banke na upit Danasa.

Prema ranijim informacijama jedno od pisama o zainteresovanosti za većinski udeo u Komercijalnoj banci u vlasništvu države dao je i konzorcijum koji su činili domaća Direktna banka, američki investicioni fond Riplvud advajzoriz i grčka Eurobanka koja posluje u Srbiji. Ovaj konzorcijum je u javnosti važio za jednog od favorita u trci za kapitalnim plenom koji kontroliše skoro 11 odsto odsto tržišta, sa aktivom od oko 3,5 milijarde evra i štednjom građana većom od dve milijarde evra.

Direktna banka je domaća banka u vlasništvu biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića koji su 2016. kupili KBM banku od slovenačke NKBM banke i koja je u naredne dve godine preuzela i Findomestik i Pireus banku i stigla do aktive od 480 miliona evra. Kako Danas nezvanično saznaje, konzorcijum je prvo napustila Eurobanka koja je u Srbiji 10. banka po veličini sa aktivom od skoro 1,5 milijardu evra.

Treći član konzorcijuma bio je američki investicioni fond Riplvud advajzoriz u vlasništvu američkog biznismena Tima Kolinsa. On je prošle godine u društvu bivšeg državnog sekretara SAD DŽona Kerija posetio Srbiju i na sastancima sa predstavnicima Vlade izrazio interesovanje za učešće u privatizaciji Telekoma Srbije i Komercijalne banke. Inače ovaj Koilins je preko svog fonda 2014. godine učestvovao u sličnoj privatizaciji letonske Citadel banke.

Tada je konzorcijum u kom je Riplvud advajzoriz imao 25 odsto, a u kom je učestvovao i nekadašnji predsednik FED-a Pol Voker, kupio 75 odsto državne letonske banke za 74,7 miliona. Slično kao i u Komercijalnoj i u Citadel banci je EBRD imao udeo od 25 odsto, samo što je ova međunarodna institucija zadržala svoj udeo u letonskoj banci dok je najavljen njen izlazak iz naše najveće državne banke.

Kasnije je letonski parlament osnovao odbor za istragu ove privatizacije kojom je utvrđeno da je vlada činila poteze zbog kojih je banka prodata po niskoj ceni, a između ostalog zato što je netransparentno donela odluku da nastavi pregovore o prodaji samo sa jednim kandidatom, grupom investitora predvođenim Riplvud advajzoriz iako je recimo ministar ekonomije predlagao da se pregovori nastave sa tri kandidata koja su ušla u najuži izbor.

Među kandidatima za Komercijalnu prema ranijim nezvaničnim informacijama ostali su Rajfajzen banka, NLB banka, AIK banka i investicioni fond Apolo.

Nakon otvaranja obavezujućih ponuda Ministarstvo finansija će odrediti ko se kvalifikovao za sledeći korak, a to je podnošenje obavezujućih ponuda koje bi trebalo da se desi do polovine novembra.

Izvor: Danas