Svetska ekonomija danas je manje otporna na globalnu finansijsku krizu nego što je bila 2007. godine, pokazuje indeks makroekonomske otpornosti koji su zajednički razvili švajcarski institut SRE i britanski Univerzitet LSE.
Novi indeks koristi podatke 31 zemlje sa 75-postotnim udelom u svetskom BDP-u, a čine ga različite varijable koje daju bolju sliku zdravlja ekonomija nego kretanje BDP-a. Analiza pokazuje da je 80 odsto zemalja bilo ranjivije na krizu 2018. nego 2017., a glavni razlozi su iscrpljenost opcija monetarne politike u mnogim razvijenim zemljama te izazovi koji stoje pred bankarskim sektorom, uprkos tome što su finansijske institucije danas jače nego što su bile na početku krize, pise Novac.hr.
Ukupno gledano, politički amortizeri danas su slabiji nego 2007. godine, smatra Džerom Hegeli, glavni ekonomista instituta “Swiss Re”. Analiza pokazuje da Švajcarska i Kanada ostaju najbolje držeće ekonomije, a na trećem je mestu SAD.
Gledajući po regijama, najveći pad otpornosti beleži evrozona, naročito zemlje periferije poput Italije i Grčke, zbog slabe fiskalne pozicije, iscrpljenosti opcija monetarne politike, još uvek slabog bankarskog sistema, neefikasnosti tržišta rada i slabije razvijenosti finansijskih tržišta.
Ultra prilagodljiva monetarna politika poslednjih godina ostavila je centralnim bankama malo prostora za buduće delovanje i povećala je njihovu zavisnost o finansijskim tržištima. Uz nedovoljne strukturne reforme, to bi moglo da rezultira dugotrajnijom recesijom u budućnosti.
Kako bi evrozona poboljšala svoju situaciju, ocenjuje se da je važan završetak Unije tržišta kapitala koja bi trebala da produbi finansijska tržišta, diverzifikovati izvore finansiranja i preuzeti deo pritiska s monetarne politike. Takođe, važni prioriteti su i nastavak konsolidacije bankarskog sistema i tržišta rada.
