Kompanije dužne dobavljačima 2.613 milijardi dinara
Pritisnute obavezama firme do “vazduha” dolaze na račun svojih dobavljača. Odlaganjem plaćanja obezbeđuju sredstva za likvidnost. Privredna društva su lane ostala dužna svojim partnerima čak 2.613 milijardi dinara, 3,2 odsto više nego prethodne godine. Najneumoljiviji su gubitaši, koji su rokove plaćanja razvukli na čak 251 dan, pokazuje analiza Agencije za privredne registre.
Najviše finansijske discipline, kada je reč o plaćanju obaveza i naplati potraživanja, ima među sto kompanija sa najvećim poslovnim prihodom.
“U ovoj grupi je, za godinu dana, primećena tendencija pada rokova u obe kategorije. Tako se potraživanja naplaćuju za 51 dan u proseku, a obaveze plaćaju za 73 dana”, objašnjava Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja i boniteta. “Veliki problem je kod “sto naj” gubitaša. Tu je primetna ozbiljna finansijska nedisciplina. Potraživanja se naplaćuju za 129 dana, a obaveze namiruju za 251 dan! Naplata potraživanja u ovoj grupi preduzeća pala je za tri dana, ali je plaćanje obaveza isto kao i godinu pre”.
Među “stoj naj” firmi po ostvarenom gubitku, oko jedna trećina društava bila je u nekoj vrsti blokade računa tokom 2018. godine.
Do pre nekoliko godina trgovina je bila oblast u kojoj su dobavljači dobrim delom olakšavali posao partnerima. Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, navodi da to danas nije najveći problem ove grane.
“U trgovini je najveći problem mala platežna moć, iako je promet porastao u prvoj polovini godine”, kaže Malinović. “Istraživanje koje je Ekonomski fakultet radio za Ministarstvo trgovine pokazuje da rokovi plaćanja za dobavljače nisu veliki problem. Suština je efikasniji lanac snadbevanja. U praksi postoje velike zalihe, a to ne sme da se posmatra odvojeno od plaćanja. Trgovac naruči od dobavljača robu da napuni police, ali ta roba, na primer, ne prođe dobro kod kupaca. Koeficijent obrta bude mali, pa ona trgovcu stoji u zalihama. Onda on prolongira plaćanje. Proizvođač i trgovac su zajedno prihvatili rizik. Trgovac je samo most između proizvođača i potrošača. Mora se posmatrati koeficijent obrta, stanje zaliha i rokovi plaćanja. Nismo se sreli sa velikim pritužbama dobavljača. Oni znaju da će im roba biti plaćena.”
Prvi put su se, među gubitašima, našle i mikrofirme, koje su ostvarile gubitke tolike da mogu da se mere sa najvećim kompanijama na tržištu. Od 34 mikropreduzeća na listi po neto gubitku i po ukupnom gubitku, većina je u stečaju. Međutim, ima i onih sa velikim minusom, koja nisu u stečaju. Takvih je 17 na listi “sto naj”.
Tekuće poslovanje ovakvih firmi, prema rečima Ružice Stamenković, praktično finansiraju poverioci. To je neka vrsta “kredita” za tekuću likvidnost.
Izvor: Novosti
