Povodom izveštaja Fajnenšel tajmsa o tome da je Srbija prva na svetu po broju stranih investicija u odnosu na svoj BDP, Narodnoj banci Srbije navode za “Blic” da je priliv tih investicija iznosio 1,9 milijardi evra u prvih šest meseci ove godine.
To je, kako tvrde u NBS, za 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine ili devet odsto bruto društvenog proizvoda. Te investicije su, kako kažu, dovoljne da u potpunosti pokriju tekući deficit platnog bilansa.
“Ova godina je peta godina uzastopno u kojoj Srbija beleži rastući trend stranih direktnih investicija i peta godina zaredom da je neto priliv tih investicija više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa. Ovaj trend jasno ukazuje da Srbija, ne samo da je ostavila period spoljne neravnoteže iza sebe, već da je, sada već u srednjem roku, na čvrstom putu održivosti platnobilansnih kretanja, i to u ambijentu snažnog investicionog ciklusa”, podvlače u NBS.
Takođe dodaju i da su strane direktne investicije ostale projektno i geografski raznovrsne, a najvećim delom usmerene u prerađivački sektor.
Kako kažu u NBS, tokom 2018. bruto priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiji iznosio je 3,5 milijardi evra ili 8,2 odsto BDP-a.
“To je omogućilo da deficit tekućeg računa platnog bilansa i četvrtu godinu zaredom bude više nego u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Postignuta makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i unapređenje ukupne poslovne klime doprineli su većim prilivima stranih direktnih investicija”, ističu u NBS.
Ove investicije su i u 2018. bile, kako navode, i projektno i geografski raznovrsne.
“Na taj način se obezbeđuju barem dva ključna doprinosa ovih investicija: njihov kontinuitet, odnosno široka raspostranjenost zemlje porekla doprinosi većoj otpornosti Srbije na eventualno usporavanje investicija iz pojedinačne zemlje, što daje čvrstu osnovu za dalji rast. Ovakve investicije takođe omogućuju dalje proširenje izvozne i proizvodne baze u narednim godinama”, kažu u NBS.
Apostrofiraju da o tome kakva je geografska rasprostranjenost investicija pokazuju i podaci o pojedinačnim zemljama iz kojih je došao najveći priliv investicija tokom 2018. i koji ukazuju da se među prvih sedam nalaze zemlje koje pripadaju u barem četiri svetska regiona: EU, istočne Azije, Evroazijske unije, Bliskog i Srednjeg istoka.
Po visini investicija u prošloj godini prva je Francuska sa 710 miliona evra, slede Kina sa Honkongom i Tajvanom sa 694,1 milion pa zatim Holandija i Nemačka sa 263,7 miliona.
Na petom mestu je Rusija sa 237,3 miliona, pa zatim Ujedinjeni Arapski Emirati sa 180,7 i Luksemburg sa 176 miliona.
Kada je reč o prvih šest meseci 2019. godine, prva je po visini investicija Rusija (278,1 miliona evra), a slede Holandija (263,9 miliona) Švajcarska (220 miliona), a među prvih pet su i Nemačka (149,4 miliona) i Luksemburg (138,3 miliona evra).
