Hoće li ECB ponovo pokrenuti kvantitativno popuštanje?
Od početka leta, najave iz Evropske centralne banke (ECB) stvorile su povišena očekivanja oko sveobuhvatnog paketa mera koji će biti objavljen na sastanku 12. septembra.
U novije vreme, neki članovi Upravnog veća izrazili su oprezniji i postepeniji pristup, posebno u pogledu nastavka kvantitativnog popuštanja (QE). Sednica Upravnog veća ECB-a od 12. septembra najvažnija je u dugo vremena.
Još krajem juna, a zatim tokom konferencije za novinare, ECB je preneo vrlo jasnu poruku sa izričitim priznanjem da se inflacija smatra preniskom. Pored toga, odbori Eurosistema bili su zaduženi za ispitivanje širokog spektra političkih aktivnosti.
Potom je usledila najava u intervjuu za Wall Street Journal Ollija Rehna iz finske centralne banke da ECB priprema vrlo snažan paket podsticajnih mera za podršku ekonomiji evrozone “koji će mnoge iznenaditi”.
Usledilo je objavljivanje izveštaja sa sastanka za jul s naglaskom da različite opcije treba posmatrati kao paket koji bi bio efikasniji od niza selektivnih akcija. To je, naravno, dodalo dodatni podsticaj očekivanjima da u septembru dolazi nešto veliko.
No, u skorije vreme su se pojavile neke sumnje u tome koliko će paket biti sveobuhvatan.
Predsednik Bundesbank-a Jens Weidmann tvrdio je da nema razloga za dodavanje panike, upozoravajući protiv “Aktionismus-a”, što žestoko olakšava monetarnu politiku u pristupu tipa “bazooka”.
Predsednik holandske banke Knot nedavno je izjavio da stanje ekonomije još ne garantuje nastavak programa kupovine imovine.
Predsednik francuske centralne banke François Villeroy de Galhau uporedio je instrumente ECB-a s delovima orkestra. Svaki deo ima svoju ulogu i ne bi svi trebali igrati u istom trenutku ili istim intenzitetom.
To znači da se verovatnoća nastavka QE-a smanjila u odnosu na pre nekoliko sedmica. U tom slučaju, naglasak bi bio na široko očekivanom sniženju stope depozita, uključujući slojevitost, kao i na smernice za unapred. U tom slučaju stopa politike neće rasti dokle god nije postignut određeni, dovoljno visok nivo inflacije.
Upravno veće bi takođe moglo najaviti uslovno kvantitativno popuštanje, odnosno izraziti spremnost za ponovno pokretanje programa kupovine imovine u ne tako dalekoj budućnosti, ako to opravdavaju ekonomski uslovi.
Jednom kada mere budu objavljene, pažnja će se brzo preusmeriti na očekivanu efikasnost. Evrozona nije baš likvidno ograničena, pa će pitanje u raspravi biti u kojoj meri će olakšavanje povećati aktivnost i inflaciju. Sa druge strane, nečinjenje ništa kad se suočite sa uporenom ekonomijom, koja je opterećena dinamikom inflacije, moglo bi ostaviti trag na verodostojnosti ECB-a kao nekog ko ima određeni inflacioni cilj.
Frustrirajuće je što usporavanje rasta više zavisi od toga kako se razvija neizvesnost (američko-kineski trgovinski sukob, Bregzit) nego od nivoa kamatnih stopa.
