To je izraz bojazni da će trgovinski ratovi i neizvesni politički događaji poput Bregzita poremetiti svetsku ekonomiju i gurnuti je u krizu.
Tako je cena zlata na svetskim berzama početkom septembra dostigla oko 1.550 dolara za uncu, najviše u prošlih šest godina. Poređenja radi, u maju se dragoceni metal prodavao po ceni od 1.300 dolara. Gotovo svi analitičari očekuju da će njegova cena do kraja godine nastaviti sa rastom, piše Novi list.
Da investitori traže sklonište pred krizom, potvrđuje i jačanje švacarskog franka koji se po vrednosti sve više približava evru. U aprilu prošle godine evro je vredio 1,2 franka, a početkom ovoga septembra samo 1,08 franaka, što je najmanja razlika između tih valuta u poslednje dve godine.
Znatno poskupljenje zlata poklopilo se sa lošim vestima iz ekonomije, tokom proleća i leta. Ekonomije Nemačke i Italije došle su na rub recesije, a znatno usporavanje ekonomije dogodilo se u Kini i SAD-u. Aktivnost američke industrije u avgustu oslabila je na najniži nivo od 2009. godine.
Međutim, na skok cene zlata uticala je i propast američko-kineskih trgovinskih pregovora u maju. Trgovinski rat se nastavio, a početkom septembra Vašington i Peking uveli su novu seriju carina na proizvode koje razmenuju – što znači novo zaoštravanje. Za sada nema nagoveštaja da će SAD i Kina uvesti trgovinsko primirje i nastaviti pregovore.
Potražnja za zlatom u svetu dostigla je ove godine najviši nivo u poslednjih pola veka, prema podacima Svetskog veća za zlato iz Londona. Najveći njegovi potrošači su stanovnici Indije i Kine, koji su tradicionalno skloni kupovanju predmeta od zlata.
Međutim, zlato su počele naglo gomilati i države u svojim centralnim bankama, najpre Rusija i Kina, a slede ih i mnoge evropske zemlje. Sve centralne banke stvaraju devizne rezerve, koje se obično sastoje od dolara, evra ili trećih valuta. Lani su centralne banke u svetu kupile rekordnu 651 tonu dragocenog metala. Svetsko veće za zlato objašnjava to njihovom željom da svoje rezerve učine raznolikijim i otpornijim na poremećaje tokom crnih dana.
Ipak, zlatna groznica među centralnim banakama proširila se zbog još jednog razloga. Države u svetu, kažu analitičari, nastoje smanjiti zavisnost od američkog dolara, koji je u prošlih pola veka postao globalna rezervna valuta. U dolarima se odvija više od polovine svetske trgovine, pa gotovo nema zemlje koja nije zavisna od dolara. Raširenost dolara omogućuje američkim vlastima kontrolu nad finansijskim tokovima u svetu, te ekonomski i politički uticaj na ostale zemlje, naročito putem sankcija i drugih kaznenih mera.
Zemlje koje su najviše na udaru Vašingtona su Rusija, Kina, Iran, a u poslednje vreme i članice Evropske unije – žele izmaći SAD-u i nastaviti slobodnu trgovinu nezavisno o američkim potezima. Stoga Kina, Rusija i brojne azijske zemlje nastoje međusobnu trgovinu sve više voditi u kineskim juanima, evrima i u domaćim valutama. Pritom gomilaju zlato, jer im ono služi kao tradicionalno sigurnosno uporište dok postupno prelaze na multilateralni sistem plaćanja u svetu, u kojem će dolar biti samo jedna od važnih valuta.
Zamah zlatnoj groznici u Evropi dala je naprasita trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je Uniji još prošle godine uveo carine na deo proizvoda. Prošlog leta uvedeno je primirje u trgovinskom ratu Vašingtona i Brisela, ali analitičari se boje moguće obnove sukoba na kraju ove godine. Dve strane nisu napravile bitan pomak u pregovorima, a Tramp je zapretio i uvođenjem carina na evropske automobile, što bi najviše pogodilo Nemačku koja je na rubu recesije.
Centralna banka Nemačke još lani je vratila u zemlju polovinu zlatnih rezervi koje je čuvala u bankama SAD-a, Francuske i Britanije. I centralna banka Turske najavila je povratak 220 tona zlata iz SAD-a, nakon što su se odnosi dveju zemalja zaoštrili, a Ankara se počela okretati prema Moskvi, piše Novi list.
Izvor: seebiz
