Kristin Lagard, koja bi 1. novembra trebalo da preuzme funkciju predsednika Evropske centralne banke, poručila je da članice evrozone treba da troše više novca na mere koje pomažu ekonomskom rastu, ukoliko to mogu da učine bez kršenja budžetskih pravila.
“Nema puno prostora, ali postoji prostor koji se može iskoristiti u smislu fiskalne politike za jačanje ekonomije putem trošenja sredstava na stvari poput široke pokrivenosti internetom velike brzine”, izjavila je Lagard u Evropskom parlamentu, a prenosi agencija AP.
Zemlje koje pripadaju evrozoni vezane su pravilima koja bi trebalo da ograniče visinu njihovog deficita, dok najveća članica, Nemačka, beleži budžetski suficit uprkos pozivima Medjunarodnog monetarnog fonda i američkog Ministarstva finansija da više troši.
Lagard je, takođe, poručila da će se, pošto stupi na novu funkciju, zalagati za transparentnu komunikaciju kako bi obični ljudi znali zašto centralna banka donosi odluke koje utiču na njihove živote.
“Dok operateri finansijskog tržišta verovatno razumeju poruku ECB-a o monetarnim pitanjima, želim i da ljudi u evrozoni shvate zašto su neke odluke donete”, izjavila je ona.
ECB je u Nemačkoj već duže vreme na udaru kritika zbog posebno niskih kamatnih stopa koje smanjuju povraćaj štediša.
Lagard je, takođe, stala u odbranu rekordno niskih kamatnih stopa i vanrednih stimulativnih mera koje je ECB koristila u periodu posle Velike recesije i dužničke krize u evrozoni.
Složila se da je duži vremenski period “potrebna izuzetno prilagodljiva politika”, ali je takođe branila nove alatke banke, kao što su kupovina obveznica i negativne kamatne stope, navodeći da su upravo te mere pomogle otvaranju 11 miliona novih radnih mesta od 2013. godine i da bi bez njih “kriza bila mnogo gora”.
