Skoro 20 odsto privrednih društava u Srbiji nije evidentiralo svoje stvarne vlasnike, a u Agenciji za privredne registre (APR) kažu da će uskoro morati da počne kažnjavanje onih koji ne ispune tu zakonsku obavezu i koji stvarne vlasnike ne upišu u registar.
Iz APR-a su pozvali privredna društva, ali i ustanove, udruženja i zadužbine, koja su po Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika obavezna da evidentiraju stvarne vlasnike, da to učine u najkraćem mogućem roku.
Postupak evidentiranja u potpunosti je elektronski i besplatan, a Centralna evidencija stvarnih vlasnika ustanovljena je krajem prošle godine. Za onog ko pokuša da prikrije stvarnog vlasnika ili u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, upiše neistinit podatak, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku registrovanog subjekta, predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.
Neevidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u roku do 15 dana od dana osnivanja ili promene vlasničke strukture smatra se prekršajem za koji su predviđene novčane kazne od 50.000 dinara do dva miliona dinara.
Obavezu evidentiranja podataka o stvarnim vlasnicima imaju privredna društva, društva u likvidaciji, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja, udruženja i savezi udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.
Od svih obveznika evidentiranja, do sada je stvarne vlasnike evidentiralo najviše privrednih subjekata (82 odsto), a najmanje su ovu zakonsku obavezu ispunila udruženja (68,5 odsto).
Zamenik Registratora privrednih subjekata Marija Pajić kaže za Tanjug da se podaci o stvarnim vlasnicima, naime, mogu razlikovati od onih pravnih/nominalnih vlasnika upisanih u matične registre, kao što je registar privrednih subjekata koji takodje vodi APR.
Podaci o stvarnim vlasnicima, pored onih koji su zainteresovani da saznaju ko je stvarni vlasnik nekog, na primer, privrednog društva, upravo su važni svim državnim organima, uključujući Narodnu banku Srbije, kao i svim obveznicima po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
“Svi ti organi vode računa o tome ko je fizičko lice koje suštinski poseduje ili na neki način kontroliše neko privredno društvo ili ustanovu, udruženje, zadužbinu”, rekla je Pajić i navela da je podatak o stvarnom vlasniku važan, jer se očekuje da će na taj način biti onemogućeno izbegavanje plaćanja poreza ili preduzimanja drugih protivpravnih radnji.
