Nivo problematičnih kredita u Srbiji pao je na 4,98 procenata što je najniži nivo od 2008. godine od kada se prate ovi podaci, kaže za Tanjug guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Od avgusta 2015. godine, dodaje, kada je Narodna banka usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita (NPL), beleži se njihov pad za 17,3 odsto.
Pored stabilne i niske inflacije, nivoa stranih direktnih investicija, fiskalne održivosti i nivoa NPL-a, svakom investitoru koji planira da ulaže u našu zemlju ovi podaci govore o ekonomskoj stabilnosti zemlje, ističe guverner Centralne banke.
“Nivo problematičnih kredita nije tek brojka, koja je zaista na rekordno niskom nivou od 4,98 procenata od kada se prate ti podaci i niži je za 17,3 procentnih poena od trenutka kada smo usvojili Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, već je to u stvari pokazatelj o potpuno drugačijem odnosu Narodne banke prema bankarskom sektoru, rizicima koji bankarski sektor preuzima, kreditiranju i proizvodima koje banke nude privredi i građanima”, kaže guverner NBS.
Podaci Centralne banke pokazuju da je pre više od deset godina nivo NPL-ova iznosio preko 22 procenta dok je danas ta cifra pet puta manja.
Posmatrano u apsolutnom iznosu, brojkama, nivo trenutnih NPL-ova ukupno je oko 120 milijardi dinara, a u tom iznosu najveći deo problematičnih kredita imaju strane banke.
“On iznosi negde oko 88 milijardi dinara ali je to srazmerno njihovom učešću na tržištu jer te iste strane banke imaju u procentima 4,5 procenata učešća problematičnih kredita. Ali, s obzirom da zauzimaju najveći deo bankarskog tržišta kod njih je i najveći iznos u apsolutnim brojevima”, navodi Tabaković.
Napredak je po pitanju smanjenja NPL-a postignut i kod banaka u kojima država ima svoj vlasnički udeo.
“Na tome one rade postupno, ne po sistemu ugledanja kao zadati target koji se postiže po svaku cenu, ali i u tome zaista značajan efekat imaju i privatne banke kod kojih je nivo NPL-a 4,7 odsto”.
I dalje je značajno učešće privrede u problematičnim kreditima ali je ono sniženo takođe, i sada je odnos zaduženja građana u problematičnim kreditima 4,2 procenta a privrede 4,5 odsto.
Nadležnost NBS je, između ostalog, da proverava rad banaka koje uvode nove proizvode i kontroliše da li se one rukovode samo profitom, da li su dobro odmerile rizike, odnosno, da li novi proizvodi banaka, poput kredita, u jednom trenutku mogu da postanu problematični i time ugroze ceo bankarski sektor i finansijsku stabilnost zemlje.
Narodna banka bila je prinuđena 2008. i 2012. godine da delicencira četiri banke, odnosno da im oduzme dozvole za rad jer nisu vodile računa o kreditnim rizicima pa su na taj način nanele veliku štetu svojim osnivačima, kako privatnim tako i državi.
Nizak nivo NPL-a postignut je zahvaljujući, kaže guverner, kvalitetnoj proceni aktive koja je urađena na početku prethodnog aranžmana sa MMF-om, sistemskom saradnjom sa Ministarstvom finansija, Pravde i drugima, kao i nadzorom svake pojedinačne banke u Srbiji.
Guverner u izjavi za Tanjug napominje da u rešavanju problema ovakvih kredita, NBS pristupa odgovorno nedozvoljavajući da se potraživanja prema građanima, odnosno njihovi krediti, ustupe bilo kome van bankarskog sektora jer je, ističe, želja Centralne banke da sačuva dostignuti nivo zaštite građana u smislu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
