Da li je Evropska unija pred recesijom?

Bundesbanka je saopštila u svom mesečnom izveštaju da nemačka privreda ni i u trećem tromesečju ove godine neće povratiti vitalnost, pa čak i da bi mogla “da nastavi blago da se smanjuje”.

To bi bilo drugo tromesečje zaredom nakon pada od 0,1 odsto u periodu april-jun, u kome bi se najveća evropska privreda smanjila i na taj način ušla u tehničku recesiju (dva uzastopna kvartala sa privrednim padom).

Industrija kao najznačajniji deo nemačke privrede u drugom tromesečju pala je za 1,9 odsto. Za Veliku Britaniju, drugu po veličini ekonomiju u Evropskoj uniji drugo tromesečje je takođe bilo negativno i to se prvi put desilo od 2012. godine. Treća evropska ekonomija je Italijanska i u drugom tromesečju je ostala na nuli u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, italijanska privreda je već prošla kroz recesiju u drugoj polovini prošle godine.

Carinski rat između SAD i Kine, sve izvesniji Bregzit bez dogovora Velike Britanije i EU, sve slabija tražnja za automobilima, posebno u Kini, uz činjenicu da je auto-industrija motor nemačke industrije, kao i politička neizvesnost i ogroman javni dug Italije, čine blisku budućnost evropske ekonomije neizvesnom.

Niko od zvaničnika evropskih zemalja se ne usuđuje da izgovori reč kriza, već se govori o usporavanju, ali krizni planovi se već uveliko prave. Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc je izjavio nedavno da je za krizu 2008. godine država potrošila 50 milijardi evra i da bi trebalo i sada bar toliko obezbediti kao podršku privredi. Nemački ministar rada je najavio pripremu zakona koji bi amortizovali eventualni talas otpuštanja izazvan krizom.

Usporavanje evrozone već se odražava i na zemlje Centralne i Istočne Evrope, pa je prošli kvartal prvi u poslednje tri godine u kome su usporile privrede svih šest zemalja ovog regiona, sa prosečnih 4,3 odsto rasta u prvom tromesečju na četiri odsto u drugom.