Nemačka privreda mogla bi da nastavi da slabi i tokom leta jer industrijska proizvodnja opada usled smanjenja narudžbi, objavila je Bundesbank, sugerišući da je najveća evropska privreda sada u recesiji.
Nemački rast je oslabio u drugom tromesečju ove godine zbog pada izvoza – na koji je njena ekonomija uglavnom i usmerena – što je, prema tvrdnji centralne banke, posledica globalnog trgovinskog rata, usporavanja Kine i nesigurnosti zbog Bregzita, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Dok je Nemačka do sada odbacivala ideju povećanja javne potrošnje kako bi nadoknadila usporavanje, ministar finansija Olaf Šolc rekao je da Berlin ima fiskalnu snagu da se protiv buduće ekonomske krize „izbori punom snagom“.
Šolc je kazao da je globalna finansijska kriza u 2008. i 2009. koštala Nemačku oko 50 milijardi evra i da bi vlada, ako bude potrebno, ponovo mogla da prikupi toliku svotu.
Nemački bruto domaći proizvod se za tri meseca završno s junom smanjio za 0,1 odsto u odnosu na prvi kvartal i ako najveća evropska ekonomija neslavno prođe i u trećem tromesečju, onda je zemlja po definiciji u recesiji.
Ekonomisti predviđaju da će Evropska centralna banka (ECB), čiji sastanak je najavljen za septembar, smanjiti kamatne stope koje su već na najnižim nivoima u istoriji. Očekuje se i da će ECB naznačiti mogućnost da se ponovo pokrene program otkupa obveznica u milijardama evra za podsticanje rasta.
Ako Nemačka kao evropska industrijska sila, s kompanijama poput Folksvagena, Simensa i BASF-a, uđe u recesiju, to bi moglo da ima posledice na ostatak evrozone i SAD, navodi Asošiejted pres.
Iako je tržište rada u Nemačkoj i dalje snažno s niskom nezaposlenošću, ekonomska zabrinutost može navesti potrošače da prestanu kupovati ili da odlože kupovinu, što bi moglo da uspori rast u zemljama koje računaju na Nemačku kao tržište za svoj izvoz, pojašnjava agencija.
Evropska ekonomska politika i posebno nemačka nanosi štetu celom svetu, ali je problem što Evropljani, a naročito Nemci, pre svega štete sami sebi destruktivnom opsesijom javnim dugom i onda se troškovi te opsesije prelivaju na ostatak sveta, piše kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman.
Negde oko 2010. godine političare i komentatore s obe strane Atlantika zahvatila je snažna groznica štednje, navodi dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije i ukazuje da je Nemačka tražila od prezaduženih država na jugu Evrope kazneno smanjenje troškova, ali i da je sama sebi nametnula štednju.
Problem je što Evropa pati od hroničnog manjka u privatnoj potražnji, protiv čega je Evropska centralna banka pokušala da se bori niskim kamatnim stopama, gurajući ih ispod nule, ukazuje Krugman i dodaje da investitori očekuju da će takve ekstremne mere dugo trajati, imajući u vidu da u Nemačkoj čak i dugoročne obveznice od 30 godina imaju negativne kamate.
Dok neki analitičari misle da negativne stope štete funkcionisanju finansijskog sektora, jasno je, ističe Krugman, da s takvom monetarnom politikom Evropa nema odgovor kada se stvari pogoršaju.
Zapravo, većina Evrope je već možda u recesiji i centralna banka ne može puno toga da uradi, ocenjuje kolumnista Njujork tajmsa.
Krugman ocenjuje da postoji očigledno rešenje – da evropske vlade, a posebno nemačka, podstiču svoje privrede pozajmljivanjem i povećanjem potrošnje, u čemu ih praktično preklinje tržište obveznica pozajmljivanjem novca s negativnom kamatom.
S druge strane, Volstrit džurnal ocenjuje da bi, umesto kejnzijanskih podsticaja privredi, smanjenje poreza u nametima opterećenoj privedi bio mnogi brži i efikasniji podsticaj.
Glavni podsticaj koji je potreban Nemačkoj je deregulacija, ocenjuje konzervativni njujorški list u uredničkom komentaru. Prema Duing bizins listi Svetske banke, Nemačka je iza Francuske po vremenu u troškovima početka posla, kao i u zaštiti investitora ili olakšavanju povraćaja poreza.
Nemački ministar finansija Šolc najavio je paket podsticaja zbog moguće recesije, ali je, kako ocenjuje Volstrit džurnal, veći problem što sada svi misle da je kejnzijanska potrošnja nešto što će spasiti najveću privredu evrozone, čija vlada, jedina u tom regionu, živi odgovorno od onoga što ima.
Ipak, Nemačka ima lošu istoriju brzog izvođenja projekata, a premalo je projekata koji bi brzo mogli biti ostvareni, zbog čega bi smanjenje poreza bilo bolje rešenje, ukazuje list.
Volstrit džurnal navodi i da energetska politika nemačke kancelarke Angele Merkel takođe zaslužuje da bude spomenuta u negativnom kontekstu, pošto ona podiže cenu poslovanja zajedno s trgovinskim ratom, porezima i regulacijama.
Dok je dobra vest za fiskalne jastrebe u Nemačkoj što rešavanje problema neće zahtevati 50 milijardi evra koje je spominjao ministar Šolc, loša stvar za sve je da će Berlin verovatno hteti brzo da reši problem imaginarnim rešenjem i protraći 50 milijardi evra, zaključuje Volstrit džurnal.
Izvor: Danas
