Manji nameti poslodavcima – veća konkurencija i zapošljavanje
Vlada Srbije planira da ove godine smanji poresko opterećenje na zarade minimum jedan odsto – kazao je ministar finansija Siniša Mali.
Po njegovim rečima, smanjenje opterećenja na zarade će se nastaviti da bi srpska ekonomija bila konkurentnija, tržište atraktivnije, a time bi se doprinelo i povećanju zaposlenosti. Pre dve godine opterećenje na zarade bilo je 63 odsto, a prošle godine smanjeno je na 62 procenta. Iznos neoporezive osnovice povećan je s 11.800 dinara na 15.000 i poslodavci su oslobođeni plaćanja doprinosa za nezaposlenost.
U jeku pregovora o povećanju minimalne zarade za narednu godinu, poslodavci ne kriju očekivanje da se nastavi smanjenje opterećenja zarada. Oni, čak, povećanje minimalne zarade direktno uslovljavaju nastavkom smanjenja opterećenja na plate, tvrdeći da u suprotnom ne mogu razgovarati o većim zaradama.
Član Izvršnog odbora NALED-a Dejan Vuković podseća na to da su visoko poresko opterećenje plata privrednici naveli kao najveći uzročnik sive ekonomije i jedno od najvećih opterećenja poslovanja u Srbiji, a to govore već nekoliko godina. U najnovijem istraživanju na taj problem ukazalo je čak 79 odsto anketiranih privrednika, a još 62 odsto ispitanih, mahom privrednika, dodalo je da su porez na dohodak i doprinosi obaveza čije se plaćanje najčešće izbegava.
– I to se čini na vrlo „kreativne” načine – od potpunog neprijavljivanja zaposlenih, isplate dela plate na ruke do angažovanja radnika kao vlasnika agencije u paušalnom sistemu oporezivanja, ili isplate zarade iz podignute dividende, gde je porez niži. Sveobuhvatna reforma koja nam je potrebna pomogla bi da znatan deo radne snage vratimo u legalne tokove – smatra Vuković. – Primera radi, smanjenje minimalne osnovice za doprinos učinilo bi atraktivnijim poslove s nepunim radnim vremenom. Takođe, smanjenje poreskih obaveza za trećinu doprinelo je uspešnom početku primene elektronske prijave sezonskih radnika, kojih je u prvoj polovini godine pet puta više nego ranije.
On naglašava da je država i ove godine pokazala volju za dijalog i konkretne poteze. Ukidanje doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca, ističe, znak je spremnosti, ali daleko od dovoljnog da usreći privredu.
– Potreban nam je širok dijalog, bilo da se odlučimo na „igru” s progresivnim oporezivanjem, ukidanjem ili drastičnim smanjenjem nekog od doprinosa, pomeranje osnovice i slično. S više od 600 milijardi dinara naplaćenih godišnje na ime poreza i doprinosa na zarade, to je najizdašniji prihod države i lokalnih samouprava i odluka mora da bude pažljivo odmerena, ali i da bude zaista u korist građana, privrede, smanjenja odliva mozgova i bržeg ekonomskog razvoja – naglasio je Vukotić.
Porezi i doprinosi na zarade u Srbiji po visini su slični kao u Crnoj Gori i Sloveniji, dok su u drugim zemljama Istočne i Južne Evrope značajno niži. Stručnjaci smatraju da je svako smanjenje poreza i doprinosa na zarade u Srbiji dobrodošlo, ali pravi efekat smanjenja može se dobiti samo ako ono bude najmanje jednu trećinu u odnosu na sadašnje vrednosti jer je Srbija zemlja koja gotovo 15 godina kasni u reformi sistema opterećenja zarada i minimalna smanjenja će dati tek minimalne efekte.
Valja podsetiti na to da je Fiskalni savet Srbije početkom pošle godine napravio analizu po kojoj bi država, ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara, mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa na zarade na 62 odsto, a ukoliko bi izdvojila 25 milijardi za podršku privredi, namet na neto platu mogao bi se smanjiti na 60,5 odsto.
Izvor: Dnevnik.rs
