Pad tržišne vrednosti: Evropske banke biće lak plen za američke
Negativne kamatne stope, pad prinosa na obaveznice, snažnija regulacija i naznake recesije izbrisali su većinu tržišne vrednosti evropskih banaka, pokazuje analiza Rojtersa.
Cene deonica banaka danas su na nivoima kada je Grčkoj, Irskoj i Portugaliji bila potrebna međunarodna finansijska pomoć, Kipar je naredio svojim bankama zamrzavanje dela depozita građana, a španske banke spašene su od propasti isključivo vladinom novčanom injekcijom.
Iako još nije na dnu u vreme finansijske krize 2008. godine, indeks banaka evrozone od vrhunca 2017. izgubio je do sada čak 84 posto vrednosti.
Šta više, kako pokazuje Rojtersova analiza, sada je svega nekoliko bodova udaljen od nivoa u vreme pada Berlinskog zida krajem 80-ih godina kada je evro bio tek daleka ideja, a u opticaju u istočnoevćropskim državama još je bio sovjetski rubalj.
Nakon što je indeks sredinom nedelje potonuo za tri posto usled podatka o slabljenju nemačke privrede, te pada prinosa na dugoročne američke obveznice što se smatra najavom recesije, tržišna kapitalizacija evropskih banaka pala je ispod pola biliona dolara što je, primera radi, polovina vrednosti Majkrosofta.
Na vrhuncu 2007. evropske banke vredele su na berzi 1,7 biliona dolara, znatno iznad američkih konkurenata. Danas je situacija dijametralno suprotna – evropske banke vrede tek trećinu kapitalizacije banaka s druge strane Atlantika.
Na ovakav razvoj situacije uticalo je, ali će uticati i u budućnosti, nekoliko glavnih trendova. Prvi su negativne kamatne stope, a analitičari veruju da će ih Evropska centralna banka (ECB) sniziti za dodatnih 20 baznih bodova.
To će dodatno nagristi ionako nisku profitabilnost evropskih banaka. Iako je ECB obećao mere koje bi trebalo da ublaže efekat negativnih kamatnih stopa, bankari nisu sigurni koliko će im to pomoći.
Niska profitabilnost glavni je problem koji bi mogao dovesti do iduće evropske bankarske krize, za razliku od solventnosti koja je bila glavna briga početkom decenije, smatra Džerom Legras, direktor istraživanja u Axiom Alternative Investments.
Za to vreme američke banke profitirale su od viših kamatnih stopa i bolje zarade u investicijskom bankarstvu. U kompaniji Natixis veruju da će zbog „abnormalno niske kapitalizacije“ banke u evrozoni postati laki plen za američke banke.
Evropske banke, kako nemaju mnogo potencijala za širenje, imaće i manje kapaciteta u finansiranju evropskih kompanija. Analitičar Natixisa Patrik Artus veruje da će se evropske kompanije u potrazi za kapitalom sve više okretati tržištu ili će posuđivati od američkih i drugih stranih banaka.
Izvor: Poslovni dnevnik
