Mogućnosti za ulagače na domaćoj i stranim berzama: Trgovanje budućim očekivanjima

Iznos između četiri i pet hiljada evra smatra se donjom granicom ulaganja, kako bi se minimizirali troškovi i obezbedila bar neka dobit. Potrebno je izabrati brokera, zaključiti ugovor, otvoriti račun hartija od vrednosti i novčani račun. Da bi se postigao balans između rizika i visine prihoda, potrebno je da se definiše strategija investiranja.

Najjednostavnije objašnjenje ulaganja na berzi glasi da je u pitanju istovremeno preuzimanje rizika za svoje odluke i stvaranje mogućnosti za veću zaradu. U teoriji bi moglo da bude ovako, ali praksa, bar kada je u pitanju berzansko poslovanje u Srbiji, izgleda prilično drugačije. Iskustva brokera pokazuju da su građani u našoj zemlji većinom neobavešteni i nedovoljno edukovani o tome kako funkcioniše tržište kapitala, a mali broj njih vidi berzu kao mesto za racionalnu poslovnu aktivnost. „Akcije se ne prodaju dok ne dostignu nabavnu cenu“. „Berza je kocka“. „Akcije sa nižom apsolutnom vrednošću su jeftinije“… Ovo su samo neke od zabluda sa kojima se brokeri sreću u radu sa klijentima. Ipak, nije sve do klijenata, ima nešto i do tržišta.

„Naše tržište je dosta specifično jer nije zrelo i nalazi se u procesu tranzicije, te stoga obiluje rizicima koji ne postoje na razvijenim berzama. Najvažnije je naći brokera koji će jasno ukazati na rizike koji su prisutni i na prinose koje takvo tržište nudi. Ovo je ključni kriterijum za odabir dobrog brokera na kojem mnogi padaju, jer ovde često postoji konflikt interesa. Jasnim ukazivanjem na rizike klijent ponekad odustane od investiranja. Pored ovog najvažnijeg uslova, bitno je da broker nudi kvalitetnu uslugu, dok su troškovi, odnosno provizije, na poslednjem mestu“, objašnjava Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući „Momentum“.

Ne postoji minimalna suma novca koju je potrebno izdvojiti za trgovanje akcijama na berzi, ali iznos između četiri i pet hiljada evra smatra se donjom granicom ulaganja, kako bi se minimizirali troškovi i to ulaganje donelo bar neku dobit. Stručnjaci dodaju da je za početnike u investiranju najvažnije da se drže velikih kompanija sa dobrom istorijom poslovanja i plaćanja dividendi, a tek kasnije mogu da se eventualno upuste u investiranje u rizičnije akcije. Ali, pre svega toga, potrebno je izabrati dobrog brokera, zaključiti ugovor, otvori račun hartija od vrednosti i novčani račun, i deponovati novac.

„Trgovanje akcijama je, zapravo, trgovanje budućim očekivanjima poslovnih izgleda kompanije. Što kompanija očekuje bolje poslovanje, akcije će imati veći potencijal za rast. Dugoročno posmatrano, ukoliko kompanija ostvaruje bolje poslovanje, ima veće prihode i profite, rašće njena vrednost, odnosno vrednost njenih akcija. Dakle, osnovni indikator uspešnosti poslovanja kompanije jeste njena sposobnost da tokom vremena uvećava profite, koji će pre ili kasnije biti pretočeni u dividende koje će pripasti akcionarima“, priča Gujaničić.

Uloga portfolio menadžera

Važno je i znati da broker ne savetuje klijenta koju akciju konkretno da odabere, ali je bitno da mu omogući dostupnost svih javnih informacija, kako bi potencijalni ulagač na berzi mogao da donese kvalitetnu investicionu odluku. Ovo je naročito izraženo na nerazvijenim tržištima kao što je naše, gde nema mnogo javnih informacija, a investitori su često nespremni za ovaj vid ulaganja.

Ukoliko, pak, investitor želi da umesto njega stručna osoba odluči koje akcije bi trebalo da kupi, u kom broju i na koji rok, najbolje je da se opredeli za portfolio menažera. Njihov posao je da aktivno upravljaju portfeljom klijenata uz unapred definisanu investicionu strategiju i naknadu koju ostvaruju za svoje usluge. Ova vrsta tržišnih učesnika je veoma česta na Zapadu, s obzirom da fizički investitori uglavnom nemaju mnogo vremena i znanja da se bave ulaganjima, a s druge strane ovakav način plasiranja ušteđevine je česta pojava poput depozita u bankama na domaćem tržištu.

„Da bi se postigao balans između rizika i visine prihoda, potrebno je da se definiše strategija investiranja i da se ulože samo sredstva koja ne ugrožavaju dnevnu ili mesečnu likvidnost ulagača. Po pravilu, što je portfelj širi, a vremenski period ulaganja duži, nivo rizika je manji. Sa skraćenjem perioda ulaganja i sužavanjem portfelja rizik se povećava“, kaže finansijski broker Branislav Jorgić iz brokerske kuće „Jorgić broker“. Na osnovu njegovog iskustva ulagači najčešće formiraju balansirani portfelj, i to tako što 20 odsto čine devizne ili dinarske državne obveznice, zatim 20 procenata udeli u investicionim fondovima, i 60 odsto akcije sa kontinuiranog metoda trgovanja.

On predlaže da ulagači koji nemaju dovoljno vremena ili nisu dovoljno stručni za ovu oblast, svoje ulaganje sprovedu putem „indeksiranja“. Indeksacija je postupak formiranja portfelja koji odgovara berzanskoj indeksnoj korpi.

„Potpuno kopiranje indeksa podrazumeva da se sačini portfelj koji u potpunosti odgovara indeksnoj korpi, po strukturi hartija i njihovom procentualnom učešću u toj korpi. Oni koji nemaju dovoljno sredstava, mogu pristupiti skraćenom indeksu, odnosno izboru određenog broja hartija od vrednosti iz indeksne korpe“, objašnjava Jorgić.

Upravljanje portfeljom može biti pasivno ili aktivno. „Pasivno upravljanje podrazumava strategiju ’kupi i drži’, dok je aktivno upravljanje ono koje podrazumeva komponovanje portfelja izborom hartija od vrednosti, s ciljem da se postignu rezultati bolji od kretanja indeksa. Osim toga, ulagač se može opredeliti da kupuje akcije preduzeća koja redovno isplaćuju dividendu, kao što je, na primer, NIS, ili preduzeća koja nemaju politiku isplate dividende, a zarada se očekuje od kapitalnog rasta, odnosno rasta cena akcija“, stav je finansijskog brokera Jorgića.

Ulagački izlet u inostranstvo

Ulagači koji su nezadovoljni prinosom na Beogradskoj berzi imaju i drugu opciju – trgovinu akcijama na svetskim berzama. U poređenju sa Beogradskom berzom, svetske berze nude pregršt investicionih alternativa koje kod nas ne postoje. Takođe, trgujući u stranoj valuti investitor se štiti od rizika slabljenja dinara, likvidnost je na višem nivou i u svakom momentu je moguće prodati ili kupiti akcije, a prava manjinskih akcionara su znatno bolje zaštićena.

Iskustva brokera pokazuju da su ulagačima iz naše zemlje najzanimljivije američke i evropske kompanije. Za trgovinu na nekoj od svetskih berzi moguće je sklopiti direktno ugovor sa inostranim brokerom, ali se većina investitora češće odlučuje za domaće berzanske posrednike koji imaju otvorene kanale za trgovanje u inostranstvu. Novac potreban za kupovinu akcija uplaćuje se u banci, u valuti u kojoj investitor želi da trguje. Troškovi trgovanja su niži nego na Beogradskoj berzi, ali ukoliko se trguje sa sumom od hiljadu ili dve hiljade evra, to donosi i veću proviziju kada se kupuje više različitih akcija.

Brokeri savetuju da je oko 10 hiljada evra ili dolara neka optimalna suma za početak trgovanja. Provizije zavise od visine uloga, a najviše provizije su oko 0,7-0,8 procenata. Što se poreza tiče, on se, kao i za domaće akcije, prijavljuje na polugodišnjem nivou u Poreskoj upravi na teritoriji opštine u kojoj investitor ima prebivalište. Stopa poreza na kapitalnu dobit je 15 odsto.

Važno je napomenuti, da ni svetske, kao ni domaća berza ne garantuju dobit, niti to može da garantuje broker. Primera radi, svako ko je početkom ove godine kupovao akcije Aerodroma „Nikola Tesla“ najbolje je zaradio, jer su akcije ove firme porasle za čak 12 procenata, a od kada je raspisan tender za izbor koncesionara, početkom prošle godine, za više od 50 procenata. Stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da su početkom godine objavljeni finansijski uslovi koncesionog ugovora koji su bili iznad očekivanja investitora.

Najbolji učinak na stranim berzama imale su tehnološke kompanije, od kojih su neke poput Amazona i Majkrosofta porasle visokim dvocifrenim stopama, Amazon 38, a Majkrosoft 25 odsto. Prema rečima brokera, glavni razlog velikog skoka akcija iz ovog sektora jeste nastavak snažnog trenda digitalizacije koji traje godinama.

Izvor: BiF