Sporazum sa Evroazijskom unijom Srbija će potpisati 25. oktobra, najavili su u Ministarstvu trgovine. Tada će nam biti otvoren pristup tržištu od 180 miliona ljudi, a proširen je spisak robe i povećane količine koje će moći da se izvezu iz naše zemlje na to tržište.
Evroazijska ekonomska unija širi broj stranih partnera. Pregovaraju sa Singapurom, Izraelom, Egiptom i Srbijom.
“Snažno podržavamo takve aktivnosti. Mislim da je potrebno ubrzati procedure neophodne za potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Srbijom i Singapurom”, rekao je premijer Rusije Dmitrij Medvedev.
Dogovorom o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina i to u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju. Pregovaralo se tri godine. Pre pet meseci resorni ministri Srbije i Evroazijske unije usaglasili su tekst sporazuma. Izvestan je i termin potpisivanja – u oktobru u Moskvi na Samitu premijera zemlja-članica te Unije. Sledeća faza je ratifikacija sporazuma, prenosi RTS.
“S jedne strane imamo veliki broj roba koji se već nalazi na bescarinskom režimu, a ovim sporazumom smo dobili i novi asortiman proizvoda koji možemo da izvezemo bez carine. Tu, pre svega, mislim na kozji i kravlji sir u neograničenim količinama, sve vrste voća i rakije takođe u neograničenim količinama, 2.000 tona cigareta, 400 određenog kravljeg sira, 90.000 litara vinjaka”, naveo je Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacije.
Prošle godine robna razmena Srbije sa pet zemalja članica Evroazijske unije bila je 3,4 milijarde dolara – iz Srbije je izvezena roba vredna 1,1 milijardu dolara, a uvezena u vrednosti od 2,3 milijarde.
“Ono što je nama sada problem je što nemamo dovoljno proizvodnje, ogroman broj sela je faktički mrtav, ekonomske politike bi morale biti tako usmerene da se maksimalno koriste poljoprivredne površine, da se obezbedi navodnjavanje, jer onda će ponuda biti veća da stimuliše ljude ne samo momke iz sela, nego čak i mlade ljude iz grada koji bi se opredelili da ulažu i da imaju biznis vezan za zemljište”, kazao je Mladen Kovačević, profesor ekonomije.
Osim prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda, ponuda Srbije se, za ekonomiste, tu ne završava.
“Ja računam da i te zemlje računaju da ove strane investicije koje dolaze u Srbiju, jedan od razloga zašto su toliko zainteresovane jeste zato što veruju da će Srbija zaključiti sporazum sa EAU, da se nešto i od tih proizvoda, koji se proizvode od Železare do Bora, moći da se prodaju na tom tržištu”, istakao je Kovačević, navodi RTS.
Na ideju predsednika Rusije Evroazijska unija formirana je 2015. godine.
Za razliku od Evropske unije u Putinovoj zajednici svaka od zemalja – članica vodi svoju spoljnu politiku, koje su nekad u raskoraku – pre svega u odnos prema Briselu i Pekingu.
Iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, i pored preporuka iz Brisela, kada bude postala članica Evropske unije, dogovor sa Evroazijskom biće revidiran.
