Velika razlika u primanjima građana Srbije

Godišnji porez na dohodak u Srbiji za prošlu godinu plaćaju građani koji su zaradili više od tri prosečne plate, odnosno koji su mesečno u kovertama dobili više od 205.887 dinara.

Po podacima Poreske uprave, takvih je lane bilo 25.612, a prijave prvih sto poreskih obveznika iz te kategorije kreću se od 52 do 350 miliona dinara.

Drugim rečima, osoba koja je poreznicima prijavila lanjski prihod od 350 miliona dinara zvanično je najbogatiji građanin Srbije. Naime, njegova prošlogodišnja zarada bila je bezmalo tri miliona evra, što znači da su mu mesečna primanja bila oko 250.000 evra. Ili, oni koji su prijavili lanjski prihod od „samo” 52 miliona dinara, odnosno oko 440.000 evra – mesečno su zaradili 36.000 evra.

Naaravno da su zarade zaposlenih o kojima Republički zavod za statistiku objavljuje podatke daleko od tih astronomskih prihoda i da su im ti iznosi misaona imenica. Naime, RZS je izračunao da je prosečna prošlogodišnja bruto zarada zaposlenih u Srbiji bila 68.629 dinara, a da je neto prosečna zarada za 2018. godinu bila 429 evra.

Prosta računica govori da za mesečnu platu najbogatijeg građanina Srbije koji je podneo prijavu za prošlogodišnje prihode, prosečan srpski radnik treba da radi ceo radni vek, odnosno više od četiri decenije. Građanin koji je prijavio prošlogodišnji prihod od 52 miliona dinara, odnosno mesečnu zaradu od 36.000 evra, imao je svakog meseca prihod koji je čak 80 puta veći od prošlogodišnje prosečne mesečne zarade radnika.

Odnos između najveće prošlogodišnje mesečne zarade najbogatijih i zaposlenih čije podatke obrađuje RZS još je veći kada se uzme u obzir medijalna neto plata za 2018. godinu, koja se objavljuje redovno svakog meseca. Upravo ta medijalna zarada, za koju RZS ističe da polovina radnika ostvaruje to tog iznosa, donosi realnu platu ogromne većine zaposlenih u Srbiji. Ona je, po pravilu, petnaestak hiljada manja od iskazane prosečne republičke neto zarade, a poslednja, objavljena za maj ove godine, iznosila je 42.319 dinara.

Ako se zna da u svega nekoliko delatnosti u Srbiji zaposleni imaju mesečnu prosečnu zaradu višu od 1.000 evra, a da su one u svim ostalim delatnostima ili na nivou proseka ili ispod, onda nije teško izračunati da su zarade zaposlenih u Srbiji daleko od prihoda koje ostvaruju pojedinci. Poreznici, već tradicionalno, ne objavljuju striktno čime se bave oni koji imaju najviše zarade, ali nagoveštavaju da je reč o menadžerima, direktorima i inženjerima. Po podacima RZS-a, oni ne zarađuju više od tri prosečne republičke plate, što bi značilo prošle godine više od 2.200 evra mesečno.

Podaci o mesečnim primanjima najbogatijih građana Srbije samo potvrđuju podatke Eurostata da je kod nas razlika u primanjima prvih 20 odsto stanovništva i poslednjih 20 odsto najveća. Eurostatovi podaci pokazuju da je ta razlika u Srbiji 9,4, što znači da bogati zarađuju toliko puta više od siromašnijih. Kada se kaže siromašnijih, misli se i na veliki deo radnika koji imaju zaposlenje, ali su im primanja manja od prosečne republičke plate, ali i na penzionere, čija je prosečna mesečna penzija među najnižima u Evropi.

Unutar EU prosečan odnos ta dva socijalna sloja – bogatih i siromašnih – je 5,1. U Srbiji se, doduše, taj odnos polako smanjuje jer treba se podsetiti na to da je 2016. godine on bio 11, a godinu pre 10,7. Eurostat nema podatke o odnosu socijalnih slojeva u zemljama regiona, ali zato ima podatke za Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju. Tako je odnos u Mađarskoj 4,4, u Rumuniji 7,2, u Bugarskoj 7,66, dok je u Hrvatskoj pet.

Izvor: Dnevnik.rs