Eskalacija trgovinskog rata SAD – Kina, dve najveće svjetske ekonomije, naglašava usporavanje globalne ekonomije, što može dovesti do globalne ekonomske nesigurnosti i recesije, ocenjuju stručnjaci.
Trgovinske tenzije između SAD i Kine, neizvesnosti oko politike Federalnih rezervi o referentnim kamatama i znaci usporavanja ekonomskog rasta Kine i Nemačke podstakli su višenedeljno komešanje na tržištima, te izazvali strah o mogućoj recesiji i globalnoj ekonomskoj nesigurnosti, dok je najnovija odluka o odlaganju carinskih tarifa na određenu kinesku robu jak podsetnik nepredvidivosti Bele kuće u vezi s trgovinom, pišu svetski mediji.
Upozorenje na recesiju
Američke akcije pale su u sredu, dok su tržišta obveznica poslala novo upozorenje o recesiji, pošto su loši nemački i kineski ekonomski podaci podstakli strahove o globalnom usporavanju, ukazuje Volstrit žurnal.
Industrijski indeks Dau Džons na njujorškoj berzi pao je oko 2,9 odsto, dok su prinosi na 30-godišnje američke obveznice pali na rekordno nizak nivo. Ti padovi su, ističe američki list, odneli optimizam podstaknut dan ranije kada je administracija Donalda Trampa naglo suspendovala planove za uvođenje novih tarifa na robu iz Kine.
Na tržištu obveznica prinosi na američke 30-godišnje obveznice pali su na rekordno nizak nivo od 2,018 odsto, dok su prinosi na 10-godišnje obveznice nakratko pali ispod prinosa na dvogodišnje obveznice, prvi put od 2007. godine, navodi list i objašnjava da takvu inverziju između kratkoročnih i dugoročnih obveznica mnogi smatraju snažnim signalom da je recesija verovatna u bliskoj budućnosti.
Inverzija je posebno zabrinjavajuća, dodaje Volstrit žurnal, budući da je usledila posle odluke Federalnih rezervi prošlog meseca da smanji kamate na kratkoročne obveznice i mnogi trgovci i analitičari sada očekuju dodatnu intervenciju Feda da se produži privredni rast u SAD.
Inverzna kriva
Inverzna kriva prinosa je finansijski fenomen koji se dešavao otprilike 14 meseci prije svake od devet prethodnih recesija u SAD, ističe Si-Bi-Es njuz (CBS News), pošto su u sredu prvi put od juna 2007. dogodilo da su prinosi na dvogodišnje obveznice manji od prinosa na 10-godišnje obveznice.
Prinosi na obveznice su profit koji investitori dobijaju od vladinih ili korporativnih obveznica i, kako navodi Si-Bi-Es njuz, investitori obično traže veći prinos na dugogodišnje obveznice pošto je veći rizik uložiti novac na duži period.
Kada prinosi na kratkoročne obveznice porastu iznad prinosa dugogodišnjih obveznica, to je u prošlosti uglavnom bio signal nadolazeće recesije, dodaje američka televizija.
Ipak, dok neki stručnjaci upozoravaju investitore da se pripreme za privredni pad, drugi kažu da to nije izvesno i da je kriva prinosa upozorenje a ne predskazanje, ukazuje Si-Bi-Es njuz i dodaje da je američka privreda, po mnogim merilima, zdrava sa niskom nezaposlenošću, rastom zarada i postojanim rastom bruto domaćeg proizvoda.
Posljedice trgovinskog rata
Vesti o trgovinskom ratu Kine i SAD potiču velike pomake na globalnom tržištu, ukazuje agencija Rojters (Reuters) napominjući kako su u utorak američke deonice naglo skočile a vrednost sigurnijih investicija poput japanskog jena i zlata pala, na dan kada je američki trgovinski predstavnik rekao da će dodatne carine na određenu kinesku robu, uključujući mobilne telefone i laptopove, biti odgođene do 15. decembra.
Porast tenzija oko već dugotrajnog trgovinskog rata između najvećih svetskih ekonomija, koji otežava globalni rast i razvoj, prema mišljenju većine ekonomista koje je anketirao Rojters vodi do sljedeće američke recesije.
Trgovinske tenzije narušile su raspoloženje korporacija i globalni rast, a rizici su povećani nakon najave američkog predsednika o dodatnim tarifama, navodi analitičar investicione banke Morgan Stenli. Morgan Stenli, ističe Rojters, prognozira da će, ako Sjedinjene Države podignu carinske tarife na sav uvoz iz Kine na 25 odsto za četiri do šest meseci, a Kina preduzme protivmere, SAD biti u recesiji za manje od godinu.
Grupa Goldman Saks saopštila je da se povećavaju strahovi da američko-kineski trgovinski rat vodi ka recesiji i da Goldman više ne očekuje trgovinski sporazum između dve najveće svetske ekonomije pre američkih predsedničkih izbora 2020. godine.
Glasovi s Volstrita
Odlažući najavljenu primenu novih tarifa Kini, Tramp je pokazao koliko bola Sjedinjene Države mogu podneti, što Kina, kako navode izvori s Volstrita, može iskoristiti, ukazuje američka televizija Si-En-Bi-Si (CNBC).
Neki investitori smatraju da je najava od utorka znak da je uprkos tvrdnji Bele kuće da će Kina snositi većinu posledica uvođenjem novih uvoznih tarifa, trgovinski rat zaista naneo štetu potrošačima.
Proizvodi iz grupe izuzetih od tarifa uključuju mobilne telefone, nešto odeće i videoigre – sve je to presudno za američke potrošače, posebno tokom sezone prazničnih kupovina. Tramp je novinarima u utorak poslepodne rekao da je odložio carine pred božićnu sezonu, “u slučaju da to bude imalo uticaja na kupovinu”, a odgađanje bi “pomoglo mnogim ljudima”.
Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da je potpredsjednik vlade Liu He razgovarao sa američkim trgovinskim predstavnikom Robertom Lajtizerom, te da bi se trgovinski pregovori trebali nastaviti za dve sedmice, ističe Si-En-Bi-Si.
Oskudne nade za trgovinski mir
Postoje oskudne nade da će Trampova odluka o odgađanju primene dela novih carinskih tarifa Kini otvoriti put za nastavak ozbiljnih pregovora koji će dovesti do trajnog mira u trgovinskom ratu Vašingtona i Pekinga, ocenjuje Fajnenšl tajms.
Takođe, malo je vjerovatno da će odgađanje primjene novih carinskih tarifa donijeti sigurnost koju mnoge kompanije traže u američkoj trgovinskoj politici kako bi ponovno pokrenule uspavane investicije – jedan od najvećih oblaka koji se nadvio nad američkom ekonomijom.
Ni korporativna Amerika nije posebno ohrabrena najnovijom odlukom o tarifama, ističe Fajnenšl tajms, prenoseći izjavu Džerija Šapira, predsednika lobističke grupe kompanija koje proizvode elektronske uređaje za domaćinstva:
“Ovo je najveća ekonomska greška od donošenja Smut-Holijevog carinskog zakona (Smoot-Hawley) iz 1930. godine, koji je našu zemlju poslao u Veliku depresiju. Nastavak ovog puta devastiraće američka startap i mala preduzeća – mnoga od njih će se suočiti s odlukama o smanjivanju aktivnosti i broja radnih mesta”.
Loš znak za ostatak svijeta
Kao zlokoban znak štete od trgovinskog rata Kine i SAD, podaci objavljeni u sredu ukazuju da nemačka privreda ide ka recesiji, dok je rast proizvodnje u kineskim fabrikama usporio na nivo kakav nije viđen skoro dve decenije, piše Njujork tajms (The New York Times), uz ocenu da su problemi u Nemačkoj i Kini loš znak za ostatak sveta, zbog ogromne uloge koje te zemlje imaju u globalnoj trgovini.
Nemačka privreda je imala pad od 0,1 odsto u periodu od aprila do juna, dok u proteklih godinu dana nije imala ozbiljniji napredak, saopštila je nemačka statistička služba. Analitičari Dojče bank (Deutsche Bank), ukazuje njujorški list, predviđaju da će se privreda u toj zemlji smanjiti i u sadašnjem tromesečju, čime bi imala dva uzastopna kvartala pada, što je tehnička definicija recesije.
U Kini je fabrička proizvodnja u julu imala najsporiji rast u poslednjih 17 godina, pokazuju podaci kineske vlade. Iako je kineska privreda zabeležila bolje trgovinske podatke, nego što se očekivalo, podaci o industrijskoj proizvodnji su još jedan signal da kineski privredni rast nastavlja da se usporava pod teretom trgovinskog rata Kine i SAD i dužničkih problema Pekinga, ocenjuje Njujork tajms.
Ipak, dodaje list, nije iznenađenje što Kina i Nemačka popuštaju pod teretom trgovinskih pritisaka. Kina je najveći svetski izvoznik roba i usluga, tik ispred SAD, dok je Nemačka na trećem mestu. Obe zemlje su direktno pogođene Trampovim tarifama, ali i širim ometanjem globalne privrede koje nanosi trgovinski sukob.
Nemačka je uz to imala i najgore ekonomske rezultate u evrozoni u drugom tromesečju, pokazali su podaci statističke agencije Evropske unije, što je, kako ukazuje Njujork tajms, posebno nezgodno za Nemačku koja je dugo držala predavanja drugim zemljma kako da vode svoje ekonomije i pad će vjerovatno dovesti do poziva vladi Angele Merkel da poveća potrošnju za podsticanje privrede.
