Da bi do početka 2021. godine minimalna cena rada bila izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom što je, u načelu, i težnja socijalnih partnera – države, sindikata i poslodavaca, koji krajem svakog leta pregovaraju o novoj ceni minimalca, potrebno je da se ovog septembra minimalni rad po satu proceni na najmanje 190 dinara, umesto sadašnjih 155 dinara. Tih najmanje 33.440 dinara, koliko bi iznosio minimalac za narednu godinu, izračunat u odnosu na mogućih 176 časova rada u mesecu, zasigurno bi dalo mogućnost minimalnoj zaradi da do kraja sledeće godine dostigne minimalnu potrošačku korpu, a to je i krajnji cilj, uverava Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
On se juče sastao sa Zoranom Đorđevićem, ministrom za rad, sa kojim je razgovarao o načinu rada, pregovorima i stavovima sindikata u vezi sa povećanjem minimalca.
“Zvanični pregovori počinju 15. avgusta, a do 15. septembra Socijalno-ekonomski savet trebalo bi da zauzme i konačan stav po pitanju nove minimalne zarade. Zasad smo samo razgovarali o tome kako ćemo da radimo, u kom smeru će proteći pregovori”, kazao je Orbović.
Unazad mesecima sve učestalije se govori o povećanju minimalne zarade sa sadašnjih nešto više od 27.000 dinara na oko 30.000 dinara. To je nedavno izjavio i predsednik Aleksandar Vučić kada je rekao da će se država truditi da bude na radničkoj strani, da pređe tu magičnu cifru od 30.000 dinara.
Za Orbovića bi, kako priznaje, to povećanje minimalca na oko 30.000 dinara bilo jedno od najvećih dosad – čak 11 odsto, ali ni ono ipak ne bi bilo dovoljno.
“Još pre dve godine dogovorili smo se, a to je i prihvaćeno na sednici SES-a, da minimalna zarada za ukupno tri godine sustigne minimalnu potrošačku korpu (ovog aprila bila je 37.480 dinara). To bi značilo da ako sada podignemo minimalac na tih 30.000 dinara onda do kraja sledeće godine, kada se okončava naš trogodišnji plan, nikako nećemo moći da sustignemo iznos minimalne potrošačke korpe. Jer, onda bismo iduće godine morali da podignemo cenu minimalca 20 i nešto procenata, a to bi bilo malo teže izvodljivo. Zato će se naši zahtevi kretati u smeru da se približimo višem iznosu od 30.000 dinara, a realno bi bilo da se sat minimalnog rada poveća na 190 dinara. Tako bismo do 2021. uspeli da izjednačimo minimalnu potrošačku korpu sa minimalnom zaradom”, ističe Orbović.
Predsednik Srbije nedavno je podsetio i na to da u toku pregovora o povećanju minimalne zarade država mora da vodi računa o poslodavcima, jer su kako je rekao „oni ti koji guraju zemlju napred”.
“Poslodavci traže da se oslobode nekih nameta države ako se minimalac poveća iznad njihovih očekivanja. Ukoliko bi se privreda rasteretila plaćanja pojedinih dažbina, onda će poslodavci faktički biti oslobođeni od plaćanja poreza na 2,2 miliona uposlenih u Srbiji, što nije logično jer prema nekim procenama minimalac prima samo oko 350.000 ljudi. Zato i za taj problem treba da se nađe nekakvo rešenje”, podseća Ljubisav Orbović.
Inače, članom 112. Zakona o radu utvrđena je nadležnost Socijalno-ekonomskog saveta Srbije za utvrđivanje visine minimalne zarade, uz obavezu da se računaju parametri: troškovi života, kretanje prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšte ekonomske razvijenosti zemlje. U slučaju da na sednicama SES-a socijalni partneri ne postignu saglasnost o visini minimalne zarade odluku donosi Vlada Srbije, što je minule godine upravo i uradila kada je odlučeno da neto cena radnog sata od januara do decembra u 2019. bude 155,33 dinara, jer socijalni partneri nisu uspeli o tome da se dogovore. Minimalna zarada za 2019. godinu povećana je deset odsto i trenutno iznosi oko 27.280 dinara, a u poslednje dve godine kumulativno 18,6 procenata.
Izvor: Politika
