Gotovo trećina robe koja treba da napusti luku Šangaj zadržana je zbog strogog „lokdauna”, a kašnjenja isporuke pogoršavaju krizu u lancima snabdevanja, što će dovesti do nestašica i rasta cena robe.
Evropa i Sjedinjene Američke Države mogu da očekuju nova kašnjenja i nestašice uvozne elektronike iz Kine, upozorava Vinsent Štamer, ekonomista sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, prenosi „Dojče vele”.
Tri sedmice posle stavljanja grada u karantin oko 30 odsto robe koja je trebalo da krene iz luke nije napustilo Šangaj. Drugim rečima, to je 30 odsto izvoza manje u ostatak sveta, navodi Štamer.
Jelena Grubor Stefanović, predstavnica Privredne komore Srbije u Kini, kaže da luka u Šangaju radi u zatvorenom krugu (tj. osoblje ne napušta luku, već tu radi i živi), što malo znači za dobavljačke lance. Drumski transport je i dalje otežan, a pored toga i skladišta su zatvorena. Sve i da se dodatno omogući normalan drumski transport nije moguće preuzeti robu ili skladištiti je jer su skladišta zatvorena (izuzimajući nekoliko otvorenih zona).
– Zasad se pominje sredina maja kao neka opcija za otvaranje grada i normalizaciju, ali ništa nije zvanično objavljeno. Za robu koja je u „zaključanim” zonama, nažalost, alternativa ne postoji. Ako je roba dostupna, alternativa je uglavnom luka Ningbo, a dosta robe se prebacilo i preko železnice – kaže Jelena Grubor Stefanović.
Ona naglašava da se srpske firme zasad nisu žalile, odnosno nije bilo zahteva da se neka veća količina robe prebaci avionom ili slično. Sigurno je da ima kašnjenja, ali koliko su veliki ti problemi, teško je u ovom momentu precizno utvrditi, kaže ona. Inače, u Srbiju preko Šangaja stiže trećina kineske robe.
Šangaj je žarište najvećeg talasa korone u Kini od početka pandemije pre više od dve godine. Ovaj lučki grad, koji broji 26 miliona stanovnika, u strogoj je blokadi od kraja marta. Zbog toga su neki radnici bili prisiljeni da ostanu i spavaju u fabrikama u kojima rade. Reč je o fabrikama u regionu Šangaja specijalizovanim za izvoz elektronske robe široke potrošnje, kao što su tableti i televizori, ali i za sofisticiranije poluproizvode koji se koriste u pogonima na Zapadu.
Procenjuje se da će se kašnjenja u Evropi osetiti za otprilike dva meseca jer je potrebno pet ili šest sedmica da kontejnerski brodovi stignu, recimo, do luke Hamburg na severu Nemačke, i još dve sedmice da se roba iskrca i isporuči.
Nova kašnjenja će sigurno pogoršati krizu u lancima snabdevanja, koja se zaoštrava nakon vrhunca zabeleženog posle prvog „lokdauna” u proleće 2020. godine. Pandemija je u početku dovela do kočenja globalne ekonomije, što je nateralo kargo kompanije da otkazuju planove za utovar robe. Stoga je mnoštvo kontejnerskih brodova ostalo usidreno uz obale zapadnih i kineskih luka. Kao rezultat toga, u više od tri četvrtine svetskih luka došlo je do nenormalno dugog procesa lučkih usluga u protekle dve godine. Zatvaranje još dve kineske luke Ningbo-Džušan i Jantjen protekle godine takođe je pogoršalo nestašicu maloprodajne robe i polusirovina u ostatku sveta.
