Banke i štedionice stenju: Evropska centralna banka ne samo da drži negativne ili tzv kaznene kamate, već će ih uskoro i povećati. Koje su posledice? Ovo su najvažnija pitanja o negativnim kamatama.
Šta su kaznene stope?
Od sredine juna 2014. komercijalne banke moraju plaćati kamate kada polože višak novca kod Evropske centralne banke (ECB). Trenutno je to 0.4 odsto.
Zašto ECB to radi?
Banke bi trebale biti pokrenute da ne koče višak likvidnosti, već da daju više kredita. To bi trebalo da podstakne ulaganja i potrošnju u evrozoni, što bi sa svoje strane trebalo da podstakne rast i inflaciju.
Činjenice: Ekonomski rast u evrozoni gubi na značaju. Bruto domaći proizvod porastao je u prošlom tromesečju samo za 0,2 odsto. Istovremeno, stopa inflacije odmiče se od cilja nešto manje od 2 odsto, što ECB smatra da je nivo koji osigurava stabilnost cena. Inflacija je u julu bila 1,1 odsto, najniža od februara 2018. godine.
Koliko to košta banke?
Prema proračunima Saveznog udruženja nemačkih banaka, banke u evrozoni trenutno moraju plaćati više od 600 miliona evra mesečno negativnih kamata za prekomernu likvidnost ECB-u. Računato na godinu, ukupno je reč o iznosu od oko 7,5 milijardi evra. Kaznenim kamatama posebno su pogođene nemačke banke koje tradicionalno imaju višak depozita klijenata. U skladu s tim, one nose otprilike jednu trećinu negativnih depozita u zoni evra.
Kakve daljnje posledice imaju negativne kamate na banke?
Dugo se bankama i štedionicama savetovalo da prikupljaju više kamata na kredite nego što štedišama plaćaju za depozitie. No, obilni kamatni viškovi su istorija: ECB je gurnula kamatne stope na rekordno nizak nivo, razbijajući industriji dohodak.
Problemi bankarske industrije postali su mnogo veći sa negativnim kamatama. Oni već trpe zbog žestoke konkurencije i ekonomskog pada. Pored toga, u digitalizaciji su visoki regulatorni troškovi i skupa ulaganja. Tradicionalne banke sa podružnicama takođe se bore sa konkurentima i fintech izazivačima.
Na šta ulagači trebaju obratiti pažnju u vreme kaznenih kamata? Šta kaznene kamate znače za štediše?
Banke prenose negativne kamate na kompanije, velike investitore poput fondova i na bogate privatne kupce. Prema istraživanju koje je sproveo portal biallo.de, 30 institucija u Nemačkoj naplaćuje takozvanu starateljsku naknadu za privatne kupce, uglavnom u iznosu do 100.000 evra. Za većinu je ta naknada 0,4 odsto. Ogromna većina kupaca tako se čuva od negativnih kamatnih stopa.
Hoće li uskoro biti pogođene normalne štediše?
Trenutno ne izgleda tako. Jer takav bi korak naterao kupce u konkurenciju. “Ne verujem da ćemo dobiti negativne stope na sve strane”, kaže izvršni direktor Finanztipa Hermann-Josef Tenhagen u intervjuu za n-tv.de. “Prva štedionica koja to učini, dobiće toliko novca da će to izbegavati u najvećoj mogućoj meri.”
Zar banke ne mogu na drugi način preneti troškove?
Mogu – a neki će verovatno i pokušati. Što duže kamatna stopa postoji, veća je verovatnost da će institucije povećati naknade. Povećanja cena je uporna tema u industriji.
“Okoliš kamata ne možete loviti samo smanjenjem troškova”, rekao je izvršni direktor Deutsche Bank Christian Sewing sredinom jula “Handelsblattu” – ubrzo nakon što je najavio plan oporavka koji uključuje i demontažu hiljada radnih mesta. “Ne mogu zamisliti da će banke koje trenutno nude besplatni račun, to raditi uz politiku kamata sledećih nekoliko godina”.
Je li kraj kaznenih kamata na vidiku?
Ne, naprotiv. ECB je nedavno predložila da kaznena kamatna stopa od trenutno 0,4 odsto bude dodatno pooštrena. Porast kamatnih stopa, kojem su se nadale štediše i kojega su se zajmoprimci bojali, tako je sve dalje, navodi n-tv.de.
Izvor: Indikator.ba
