Jedna od najaktuelnijih tema u ruskoj javnosti ovih dana je mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje.
O tome polemišu i građani, i političari, i stručna javnost.
Priču je dodatno podgrejalo i najnovije saopštenje Saveza nezavisnih sindikata, u kome se navodi da bi takav sistem rada u Rusiji već sada mogao da se uvede, uz zadržavanje plata.
Sindikalci se pozivaju na Član 102 Zakona o radu, o fleksibilnom radnom vremenu.
Kako su naveli, trebalo bi uvesti kraću radnu nedelju, povećati radno vreme tokom dana, tako da ukupan broj sati u nedelji ostane nepromenjen. Kao rezultat toga, objašnjavaju u Savezu, zaposleni dobija dodatni dan odmora, radeći, na primer, četiri radna dana po deset sati umesto pet po osam.
Sindikalci veruju da će skraćenje radne nedelje pomoći da se izbegne premorenost, poveća efikasnost rada i profesionalna radna sposobnost, što bi doprinelo dugovečnosti.
Pored toga, zaposleni će moći aktivnije da učestvuju u životu kolektiva, kao i da posvete više pažnje porodici, sportu i kulturi.
Posebno se naglašava da smanjenje trajanja radne nedelje ne bi trebalo da utiče na zaradu.
Ideja u skladu sa zakonom
Savez nezavisnih sindikata je svoj zaključak o četvorodnevnoj radnoj sedmici uputio Ministarstvu rada, gde je naglašeno da ideja nije u suprotnosti sa Zakonom o radu.
Ministarstvo je skrenulo pažnju na to da se dokumentom utvrđuje maksimalno trajanje radne nedelje — 40 sati, a da donja granica ne postoji.
Aleksandar Šeršukov, sekretar Saveza nezavisnih sindikata, glavni urednik centralnog sindikalnog lista Solidarnost podseća da je četrdesetočasovna radna nedelja uvedena u Sovjetskom Savezu 1960. godine, ali je zakon predviđao da će se od 1964. godine preći na radnu nedelju od 35 sati.
“Sada istraživanja, poslovna i medicinska, pokazuju da zaposleni nisu u stanju da održe isti intenzitet rada osam sati. Prema tome, produktivnost im je u padu. Nema smisla držati osobu na poslu sve to vreme. Još jedna važna stvar, u naprednim zemljama sveta je iz tog razloga došlo do robotizacije. Na primer, u Holandiji radna nedelja uglavnom traje 27 sati, što je znatno manje nego naših 40”, rekao je Šeršukov za Sputnjik.
Nova radna mesta
Prema njegovom mišljenju, skraćenjem radne nedelje mogu se stvoriti i dodatna radna mesta.
“Skraćenje radnog dana ili radne nedelje stvoriće dodatna radna mesta za radnike koji su se sada pojavili na tržištu rada, između ostalog usled penzijske reforme. Ovde postoje određene opasnosti, jer će poslodavci pokušati da proporcionalno smanje plate. Međutim, tome se treba suprotstaviti. O ovoj inicijativi trebalo bi da se raspravlja na Ruskoj trilateralnoj komisiji za regulisanje socijalnih i radnih odnosa, koja uključuje predstavnike države, biznisa i radnika”, kaže Šeršukov.
