Građani koji otplaćuju stambene kredite ovih dana strahuju od novih troškova. Banke svake tri godine moraju da proveravaju kolika je tržišna vrednost nekretnine kupljene na zajam. Za to je dovoljno da im dužnici pošalju poslednje rešenje za porez na imovinu. Problem, međutim, nastaje, ako stan, prema računici poreznika, vredi manje nego što je dužniku ostalo da plati banci. U tom slučaju bankari zahtevaju da profesionalni procenitelj ponovo utvrdi vrednost stana, a njegovo angažovanje košta oko sto evra. Narodna banka Srbije, međutim, tvrdi da građani u tom slučaju ne smeju da imaju ni dinar troška, niti banka sme da im traži dodatno obezbeđenje kredita.
Na zahtev banke o ponovnoj proceni svog stana, “Novostima” se požalila čitateljka N. R. iz Beograda. Ona je dobila SMS u kojem joj banka traži da dostavi poresko rešenje za nepokretnost koja je predmet hipoteke i da, ukoliko je ostatak duga veći od iznosa vrednosti stana, uradi reprocenu i dostavi je banci.
“Prema poreskom rešenju, kvadratni metar u Mirijevu, na beogradskoj opštini Zvezdara, vredi upola manje nego u vreme kada sam uzela kredit, tako da je ostatak duga veći od trenutne vrednosti stana. Poreznici cene kvadrat mog stana 77.721 dinar, što je 660 evra. A nijedna nekretnina u mojoj opštini ne može da se kupi za taj novac, a pogotovo ne stan izgrađen pre 10 godina”, navela je N. R. za Novosti.
U njenoj banci navode da će, u slučaju potrebe za novom procenom, troškove procenitelja snositi banka, a ne dužnik. Objašnjenje na šalteru je jednostavno – nijedan procenitelj neće potvrditi da kvadrat u ovoj opštini košta 660 evra kada se cene na tržištu kotiraju oko 1.000 evra. Štaviše, prema zvaničnom Indeksu cene nepokretnosti Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, prosečna kupoprodajna cena kvadrata na opštini Zvezdara, u prvom tromesečju ove godine, bila je tačno – 1.262,35 evra.
U Narodnoj banci Srbije ističu da je banka dužna da redovno prati vrednost nepokretnosti, što ne znači i obavezu vršenja vanredne procene u slučaju poput ovde navedenog. Štaviše, kako ističu, sa stanovišta propisa NBS, nije uopšte neophodno da ovlašćeni procenjivač bude isključivo angažovani privatni procenitelj, niti je nužno da se koristi takva plaćena procena, “već je dozvoljeno, u potpunosti prihvatljivo i izričito propisano da je ovlašćeni procenjivač” i organ koji je po zakonu nadležan za vođenje poreskog postupka. Iz tog razloga banke prihvataju rešenja o porezu na imovinu kao procenu vrednosti nepokretnosti.
“Čak i ukoliko se desi da je vrednost nepokretnosti u poreskom rešenju niža od tržišne vrednosti te nepokretnosti i od preostalog iznosa potraživanja banke, to nikako ne bi smelo da predstavlja bilo kakav problem za dužnika niti bi to samo po sebi predstavljalo razlog da dužnik snosi obavezu ponovne procene”, upozoravaju u centralnoj banci.
Dodaju daje bitno imati u vidu da je utvrđivanje vrednosti hipotekovane nepokretnosti od značaja za upravljanje kreditnim rizikom za banku, što je isključiva dužnost banke koja ne može biti preneta na dužnika. Upravo zbog toga, u ovakvim okolnostima razumljivo je da banke same snose te troškove. Dodatno, u momentu zaključenja ugovora dužnika i banke utvrđuju se sredstva obezbeđenja, pa se u slučaju eventualnog smanjenja inicijalno procenjene vrednosti hipotekovane nepokretnosti ne može zahtevati pribavljanje dodatnog sredstva obezbeđenja od dužnika, mimo već zaključenog ugovora.
Novosti podsećaju da dužnici koji su otplatili više od 60 odsto glavnice svog stambenog kredita obezbeđenog hipotekom ne moraju više svojoj banci da dostavljaju poreska rešenja o vrednosti imovine.
