Trgovinski rat između Kine i Sjedinjenih Američkih Država ne jenjava, a od ponedeljka je prešao u novu fazu koju neki stručnjaci nazivaju i “valutni rat”. Naime, kineska centralna banka devalvirala je juan tako da je kurs kineske valute posle više od jedne decenije probio ključni nivo od sedam juana za jedan dolar, a američko ministarstvo finansija označilo je zbog toga Kinu kao valutnog manipulatora, prvi put od 1994. godine. Ova najnovija dešavanja u trgovinskom konfliktu između dve zemlje izazvala su burne reakcije i na globalnim finansijskim tržištima.
“Dolar više nije univerzalno platežno sredstvo, a Amerika mora da se suoči sa činjenicom da nije – i nikad više neće biti – ekonomska sila broj jedan”, ocenio je za “Blic Biznis” konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Slična predviđanja iznela je i američka banka JP Morgan koja smatra da će se američki dolar suočiti sa teškoćama da ostane vodeća međunarodna valuta u narednim decenijama. Naime, celokupna Azijska ekonomska zona učestvuje sa dve trećine u globalnom ekonomskom rastu i čini 50 odsto globalnog BDP-a, a rastuća kupovna moć te regije povećaće broj nedolarskih transakcija.
“To će umanjiti status dolara kao rezervne valute. Drugim rečima, u narednim decenijama smatramo da će svetska ekonomija preći s dominacije SAD i američkog dolara u sistem u kojem će Azija posedovati veću moć”, ocenuje američka banka.
Bušatlija smatra da se SAD trenutno ponašaju kao “ranjena zver” koja u tom svom koprcanju više povređuje najbliže, odnosno prijateljske zemlje, nego one sa kojima ima suprotstavljene stavove.
“Evropa oseća ozbiljno opterećenje zbog odnosa sa SAD. Trgovinski sukobi Amerike, sankcije i zatvaranje pojedinih tržišta, koje dovodi i do sprečavanja saradnje evropskih kompanija sa Bliskim Istokom ili Rusijom imaju značajne posledice. Nemačka, na primer, uvozi gas iz Rusije i trenutna situacija veoma ometa taj proces, a znamo i da je uz razne pritiske iz SAD uništen projekat gasovoda Južni tok, dok se sada slično pokušava i sa Severnim tokom 2”, rekao je on za “Blic Biznis”.
On smatra da je slična situacija i sa Iranom, koji se polako otvara i postaje veoma primamljivo tržište na kome bi Evropa imala mnogo toga da proda, ali i da kupi, poput nafte i gasa.
“Evropa mora da reši problem sa SAD da bi mogla da rešava svoje probleme, pošto je praktično reč o spojenim sudovima”, naveo je.
Bušatlija kaže da je usporavanje evropske privrede sasvim očekivano, jer je kriza iz Amerike, koja je tamo počela 2006. i 2007. godine stigla 2008. i do Evrope. Prema njegovom mišljenju, od tada je Stari kontinent u stalnoj krizi, a sada je konačno i Nemačka ušla u recesiju.
“Prvo smo tu imali problem sa hipotekama, pa zatim sa dugovima – najpre korporativnim, a onda i državnim. Pošto se problem ne rešava on se, logično, posle nekog vremena ponovo javlja”, navodi Bušatlija.
Američka centralna banka (FED) smanjila je naime prošle nedelje svoje kamatne stope prvi put posle svetske ekonomske krize 2008. godine, a iz Narodne banke Srbije su tada ocenili da se može očekivati da zaokret u karakteru monetarne politike FED-a ima određenog uticaja i na Srbiju, kroz dalji pad premije rizika zemlje, povećano interesovanje stranih investitora za ulaganja u hartije od vrednosti, kao i po osnovu zadržavanja povoljnih uslova zaduživanja.
Bušatlija smatra da je Srbija suviše mala da bi ovakve akcije u Americi izazvale tako brze efekte na našem tržištu.
“Što se tiče Evrope i eventualnih poteza Evropske centralne banke (ECB), tu bi trebalo malo sačekati da nova direktorka u potpunosti preuzme kormilo. Kristin Lagard je dobar izbor za ovu poziciju, reč je o velikom profesionalcu i dok se nalazila na čelu MMF-a bila je veoma odlučna. Uspela je da pokrene neke reforme, a sada bi svoja znanja trebalo da primeni u Evropi, gde postoji realan problem sa monetarnim sistemom u Evrozoni. Naime, njen prethodnik Mario Dragi je završio svoj mandat tako što je priveo kraju “upumpavanje novca”, ali bez rezultata koje je želeo kada je reč o oporavku sistema”, ocenjuje Bušatlija.
