Za sedam godina rada Narodne banke Srbije sa guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu u potpunosti je ispunila svoje zakonske ciljeve – postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, zahvaljujući čemu se danas u Srbiji lakše živi, planira i posluje, i donose dugoročne odluke.
“Inflacija je sa dvocifrenih nivoa svedena na nivo uporediv sa evropskim zemljama, i tokom prethodnih šest godina očuvana je na nivou od oko 2%, po čemu je Srbija sada u rangu sa razvijenim zemljama. Držanjem inflacije čvrsto pod kontrolom očuvana je realna vrednost dohodaka svih građana Srbije i smanjeni troškovi finansiranja privrede, države i stanovništva. Danas i sedam godina unazad, Narodnoj banci Srbije se veruje da će inflaciju održati pod kontrolom. Pre toga kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede su bila na nivou od 8% i 10% i prilično su oscilirala. Danas su ona niska i znatno stabilnija, kreću se u granicama novog, nižeg cilja NBS. Očekuje se i veruje da će stabilnost cena biti očuvana i u naredne dve godine, što znači poverenje da će se stabilno poslovno okruženje i održati”, naveli su u NBS.
Ističu da je tokom mandata guvernera Tabaković obezbeđena relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, zbog čega građani više ne gledaju u kursne liste sa strahom od promena. Dinar je, navode, nominalno ojačao prema evru za 0,7 odsto. U poslednjih sedam godina intervencijama na deviznom tržištu neto je kupljeno 2,85 milijardi evra. Kretanje kursa dinara ne samo da nije bilo ograničenje za izvozni potencijal domaće ekonomije, već se stabilnost pokazala kao ključna karika za produbljavanje saradnje sa svetom. Kao garant stabilnosti i za naredni period – bruto devizne rezerve ojačane su na rekordnih 12,1 mlrd evra.
“Vraćeno je poverenje u dinar, tako da je dinarska štednja danas četiri puta veća u odnosu na 2012. godinu i raste ubrzano. Preko 71 milijarda dinara dinarske štednje u julu, nedvosmisleno govori o vraćanju poverenja u nacionalnu valutu. Činjenica da je 10% dinarske štednje položeno na period preko dve godine takođe govori o vraćanju poverenja u dinar. Učešće dinara se povećava i u javnom dugu, na 27%, a raste učešće sedmogodišnjih i desetogodišnjih hartija koje su do pre sedam godina bile nezamislive za naše tržište – danas su sedmogodišnje i desetogodišnje dinarske hartije Srbije izuzetno tražene, uprkos četiri puta nižim kamatama”, istakli su u NBS.
Centralna banka napominje da je sačuvana finansijska stabilnost i rešeno nasleđe problematičnih kredita. Kako kažu, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u bankarskom sektoru rešavano je na sistemski način, i na kraju juna spušteno je na 5,2%, što je za 17,2 p.p. niže u odnosu na period kada je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita. Njihovo stanje smanjeno je za 307 milijardi dinara, odnosno za čak 71 odsto, a Srbija danas i u međunarodnim okvirima služi kao primer zemlje koja je na najbolji način rešavala pitanje problematičnih kredita.
“Danas su kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu dva puta niže, a privredi tri puta niže u odnosu na period kada počinje kontinuirani ciklus relaksacije monetarne politike 2013. godine. I time je NBS, na čelu sa guvernerom Jorgovankom Tabaković, povećavala raspoloživi dohodak građana i privrede, podsticala i kreditnu aktivnost i doprinosila rastu investicija i ekonomske aktivnosti”, podseća NBS.
Dodaje se da je smanjenje troškova kamata za oko 50 odsto u odnosu na 2014. godinu, kao i po osnovu kursnih razlika za oko 80 odsto, takođe bilo važan faktor povećane uspešnosti privrede u proteklim godinama. I kamatne stope na dinarske državne hartije su danas za oko 10 procentnih poena niže u odnosu na 2012. godinu (četiri puta niže), što je jedan od faktora uspešnog uređenja javnih finansija i pada učešća javnog duga na oko 50% BDP-a. Rashodi kamata po osnovu primene instrumenata monetarne politike nikad nisu bili niži, a razlog tome u velikoj meri je i u izmenjenom modelu aukcija koje je guverner Jorgovanka Tabaković uvela u decembru 2012.
“Konkretna potvrda poverenja u jačanje i dobre izglede naše ekonomije dolazi i kroz strane direktne investicije koje su prošle godine dostigle 8,2% BDP-a. Preko 10 milijardi evra priliva tokom 2015-2018. koji se i dalje nastavlja ubrzanom dinamikom, predstavlja znak poverenja. Konkretna potvrda poverenja jeste i emisija desetogodišnje evroobveznice, na međunarodnom tržištu, po kamatnoj stopi od 1,6%, čime je takođe na pravi način vrednovano ono što je postignuto u prethodnom periodu”, naveli su u NBS.
U proteklih sedam godina, dodaju, doneti su brojni reformski zakoni i regulatorna rešenja kojim je unapređen poslovni ambijent u zemlji i ojačana zaštita korisnika finansijskih usluga u svim segmentima. Jedna od najznačajnijih novina jeste i sveobuhvatna reforma platnog sistema, pre svega uvođenje sistema za instant plaćanja čiji je operator Narodna banka Srbije – sistem IPS NBS. Reč je o najsavremenijem platnom sistemu, koji radi neprekidno – 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje i omogućava prenos novca u roku od nešto iznad jedne sekunde.
“O značajnoj ulozi koju je NBS u proteklih sedam godina imala u procesu evropskih integracija Srbije govori i činjenica da su otvorena oba pregovaračka poglavlja za koje je NBS rukovodeća institucija – pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge i pregovaračko poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika. Narodna banka Srbije će i u narednim godinama nastaviti da ispunjava svoje zakonom propisane ciljeve očuvanja stabilnosti u službi najboljih interesa građana, privrede i države u celini”, zaključuju u Centralnoj banci.
